За наводњавање од 1.500 евра по хектару до 25.000
Од када је суша узела данак, међу пољопривредницима је повећано интересовање за системе за наводњавање, кажу продавци те опреме.
У разговору с пољопривредницима чује се и друга прича. Суша јесте уништила усеве па баш због тога не размишљају о наводњавању већ су више заокупљени тиме како и где да обезбеде новац за нову сетву.
“Ову годину нам је уништила суша па нам више треба новац за нову сетву него кредит за наводњавање “, каже председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Баната Зоран Сефкеринац.
По његовим речима, системи за наводњавање више користе великим газдинствима него малим пољопривредницима, јер су скупи, премда могу бити и корисни, ако је њива близу пута и воде.
“ У Банату не влада интересовање за наводњавање јер су парцеле уситњене па чекамо комасацију “,објашњава Сефкеринац.
Скупи бунари
“ Без обзира на то која пољопривредна култура ће се наводњавати, условно проблем може бити вода, односно ископавања бунара. То је такође велика инвестиција, а може да буде и узалудна, ако се вода не нађе или уколико је не буде је довољно – каже Сладојевић. “ Без обзира на то што хидролошке мапе показују извор воде, мапа није гаранција да ће она, када се до ње дође, бити бистра и чиста, каква треба да буде да би се користила за наводњавање. Није редак случај да се бунар ископа и да капацитет воде није довољан па се онда копа за акумулацију, што додатно повећава трошкове јер се мора кондиционирати да би била употребљива.”
Системи кап по кап за шаргарепу, паприку, лук и друго поврће и ратарске културе стају по хектару од 1.500 до 2.000 евра, док се тифони с мото-пумпама за снабдевање водом продају по 15.000 до 25.000 евра, све прерачунато у динаре. Цена завису од дужине црева, пречника цеви, ширине и количине наводњавања и капацитета пумпе.
Милорад Суботин из „Агроинтера” каже да не памти да су се пољопривредници крајем августа интересовали за то колико кошта наводњавање њива.
“Зову, траже савете и предрачуне – каже Суботин. – Сада је интересовање велико, али ако догодине не буде суше, заборавиће да оранице треба да буду под системом наводњавања. Тренутно су добра решења субвенције које држава даје јер финансира 70 одсто цене система за наводњавање па сељацима остаје да сопственим новцем покрију 30 осто тог трошка.”
“ Цене системи за наводњавање кап по кап у воћарству крећу се од 1.800 евра до 3.000, прерачунато у динарима “, каже Предраг Сладојевић из „Лаб сета”, и објашњава да цена зависи од врсте воћа које треба да се наводњава јер некој врсти воћа треба једна цев, а другој две. “Цена се формира и на основу тога на каквом је подручју воће: да ли је на равном терену или под нагибом. Потом се гледа густина засада и на основу тога постављају капачи. Систем кап по кап купује се по дужном метру па је зато и цена различита, гледа се пречник цеви, број и капацитет капача, а треба купити још и спојнице, рачве, славине, завршне елементе, чепове… Приликом прављења рачуна узима се у обзир да ли се у наводњавању користе самокомпензујући капачи или регуларни.
З. Делић