За наводњавање  од 1.500 евра по хек­та­ру до 25.000

У  раз­го­во­ру с по­љо­при­вред­ни­ци­ма чу­је се и дру­га при­ча. Су­ша је­сте уни­шти­ла усе­ве па баш због то­га не раз­ми­шља­ју о на­вод­ња­ва­њу већ су ви­ше за­о­ку­пље­ни ти­ме ка­ко и где да обез­бе­де но­вац за но­ву се­тву.

“Ову го­ди­ну нам је уни­шти­ла су­ша па нам ви­ше тре­ба но­вац за но­ву се­тву не­го кре­дит за на­вод­ња­ва­ње “, ка­же пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Асо­ци­ја­ци­је по­љо­при­вред­ни­ка Ба­на­та Зо­ран Сеф­ке­ри­нац.

По ње­го­вим ре­чи­ма, си­сте­ми за на­вод­ња­ва­ње ви­ше ко­ри­сте ве­ли­ким га­здин­стви­ма не­го ма­лим по­љо­при­вред­ни­ци­ма, јер су ску­пи, прем­да мо­гу би­ти и ко­ри­сни, ако је њи­ва бли­зу пу­та и во­де.

“ У Ба­на­ту не вла­да ин­те­ре­со­ва­ње за на­вод­ња­ва­ње јер су пар­це­ле усит­ње­не па че­ка­мо ко­ма­са­ци­ју “,об­ја­шња­ва Сеф­ке­ри­нац.

Ску­пи бу­на­ри

“ Без об­зи­ра на то ко­ја по­љо­при­вред­на кул­ту­ра ће се на­вод­ња­ва­ти, услов­но про­блем мо­же би­ти во­да, од­но­сно ис­ко­па­ва­ња бу­на­ра. То је та­ко­ђе ве­ли­ка ин­ве­сти­ци­ја, а мо­же да бу­де и уза­луд­на, ако се во­да не на­ђе или уко­ли­ко је не бу­де је до­вољ­но – ка­же Сла­до­је­вић. “ Без об­зи­ра на то што хи­дро­ло­шке ма­пе по­ка­зу­ју из­вор во­де, ма­па ни­је га­ран­ци­ја да ће она, ка­да се до ње до­ђе, би­ти би­стра и чи­ста, ка­ква тре­ба да бу­де да би се ко­ри­сти­ла за на­вод­ња­ва­ње. Ни­је ре­дак слу­чај да се бу­нар ис­ко­па и да ка­па­ци­тет во­де ни­је до­во­љан па се он­да ко­па за аку­му­ла­ци­ју, што до­дат­но по­ве­ћа­ва тро­шко­ве јер се мо­ра кон­ди­ци­о­ни­ра­ти да би би­ла упо­тре­бљи­ва.”

Си­сте­ми кап по кап за шар­га­ре­пу, па­при­ку, лук и дру­го по­вр­ће и ра­тар­ске кул­ту­ре ста­ју по хек­та­ру од 1.500 до 2.000 евра, док се ти­фо­ни с мо­то-пум­па­ма за снаб­де­ва­ње во­дом про­да­ју по 15.000 до 25.000 евра, све пре­ра­чу­на­то у ди­на­ре. Це­на за­ви­су од ду­жи­не цре­ва, преч­ни­ка це­ви, ши­ри­не и ко­ли­чи­не на­вод­ња­ва­ња и ка­па­ци­те­та пум­пе.  

Ми­ло­рад Су­бо­тин из „Агро­ин­те­ра” ка­же да не пам­ти да су се по­љо­при­вред­ни­ци кра­јем ав­гу­ста ин­те­ре­со­ва­ли за то ко­ли­ко ко­шта на­вод­ња­ва­ње њи­ва. 

“Зо­ву, тра­же са­ве­те и пред­ра­чу­не – ка­же Су­бо­тин. – Са­да је ин­те­ре­со­ва­ње ве­ли­ко, али ако до­го­ди­не не бу­де су­ше, за­бо­ра­ви­ће да ора­ни­це тре­ба да бу­ду под си­сте­мом на­вод­ња­ва­ња. Тре­нут­но су до­бра ре­ше­ња суб­вен­ци­је ко­је др­жа­ва да­је јер фи­нан­си­ра 70 од­сто це­не си­сте­ма за на­вод­ња­ва­ње па се­ља­ци­ма оста­је да соп­стве­ним нов­цем по­кри­ју 30 осто тог тро­шка.”

“ Це­не си­сте­ми за на­вод­ња­ва­ње кап по кап у во­ћар­ству кре­ћу се од 1.800 евра до 3.000, пре­ра­чу­на­то у ди­на­ри­ма “, ка­же Пре­драг Сла­до­је­вић из „Лаб се­та”, и об­ја­шња­ва да це­на за­ви­си од вр­сте во­ћа ко­је тре­ба да се на­вод­ња­ва јер не­кој вр­сти во­ћа тре­ба јед­на цев, а дру­гој две. “Це­на се фор­ми­ра и на осно­ву то­га на ка­квом је под­руч­ју во­ће: да ли је на рав­ном те­ре­ну или под на­ги­бом. По­том се гле­да гу­сти­на за­са­да и на осно­ву то­га по­ста­вља­ју ка­па­чи. Си­стем кап по кап ку­пу­је се по ду­жном ме­тру па је за­то и це­на раз­ли­чи­та, гле­да се преч­ник це­ви, број и ка­па­ци­тет ка­па­ча, а тре­ба ку­пи­ти још и спој­ни­це, ра­чве, сла­ви­не, за­вр­шне еле­мен­те, че­по­ве… При­ли­ком пра­вље­ња ра­чу­на узи­ма се у об­зир да ли се у на­вод­ња­ва­њу ко­ри­сте са­мо­ком­пен­зу­ју­ћи ка­па­чи или ре­гу­лар­ни.

З. Де­лић