Sitan propust - problem oko penzije
Ukoliko ste navršili uslove potrebne za ostvarivanje prava na penziju (bez obzira na to da li je u pitanju starosna, prevremena starosna, invalidska ili porodična penzija), osim blagovremenog podnošenja zahteva, treba da vodite računa i o pojedinim drugim obavezama koje prate ostvarivanje prava, kao i o tome da naizgled sitan propust može dovesti do odlaganja početka korišćenja penzije, pa čak i do nemogućnosti da se pravo ostvari u planiranom periodu.
Prvi uslov – prestanak osiguranja
Pre svih, uz ispunjenje uslova u pogledu godina života i navršenog staža osiguranja, osnovni uslov za ostvarivanje prava na penziju je prestanak osiguranja. Upravo taj uslov u praksi najčešće predstavlja uzrok problema, iako na prvi pogled deluje kao očigledan i najjednostavniji. Naime, značajan je broj osiguranika koji po ostvarivanju prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju planiraju da nastave da radi, bilo da je u pitanju zaposlenje ili obavljanje samostalne delatnosti.
Zakonski propisi su u tom pogledu nedvosmisleni i omogućavaju korisniku starosne penzije da i dalje radi, kao i da za novi period osiguranja ostvari staž po osnovu kojeg može tražiti i određivanje novog iznosa penzije. Međutim, zakonom je takođe uređeno da osiguranje mora da prestane da bi se utvrdilo pravo na penziju. To znači da osiguranik pre ostvarivanja prava mora da bude ođavljen, bilo po osnovu prestanka zaposlenja ili prestanka obavljanja samostalne delatnosti, a zatim se može ponovo prijaviti po istom ili nekom drugom osnovu. Da bi se pravo na penziju utvrdilo, neophodno je da osiguranik bude van osiguranja najmanje jedan ceo dan. Dakle, ukoliko je osiguranik ođavljen, na primer, 27. oktobra, pravo na penziju će ostvariti 28. oktobra, a u osiguranje može da se vrati najranije 29. oktobra. Ukoliko nova prijava usledi 28. oktobra, takav osiguranik zapravo ni nema prekid u osiguranju te iz tog razloga ne može ni ostvariti pravo na penziju.
Najčešće se za takve prijave sazna u toku postupka, pa osiguranik može blagovremeno biti obavešten da treba da prekine osiguranje da bi ostvario pravo. Međutim, dešava se i da osiguranik podnese zahtev za penziju uz prethodno registrovanu ođavu osiguranja, a da s novom prijavom zakasni pa se za izostanak prestanka osiguranja sazna kada je pravo na penziju već ostvareno. U takvim slučajevima jedina zakonska mogućnost je da se rešenje o pravu poništi u ponovljenom postupku i zahtev za penziju odbije, ili, eventualno, da se pravo na penziju prizna s nekim kasnijim datumom, po prestanku osiguranja, a što u svakom slučaju dovodi do obaveze vraćanja do tada primljenih penzija i nezadovoljstva korisnika. Dakle, neophodno je da se budući penzioneri koji žele da nastave da rade blagovremeno informišu o tome na koji način to mogu ostvariti.
Zakon dozvoljava i izuzetke od pomenutog pravila, pa osiguranici koji obavljaju preduzetničku delatnost, lica koja su hranitelji, osiguranici kojima se period osiguranja utvrđuje prema utvrđenom stažu (ugovor o delu i slično), kao i izabrana, imenovana i postavljena lica pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti i bez prestanka osiguranja.
Propisi su stroži u pogledu ostvarivanja prava na invalidsku penziju, kada je obavezan potpuni prestanak osiguranja za sve kategorije osiguranika, kao i za porodičnu penziju, koja se može ostvariti i u toku trajanja osiguranja, ali se isplata penzije vrši samo licima van osiguranja, uz izuzetak da porodičnu penziju mogu koristiti i osobe koje su u osiguranju po osnovu ugovora o delu, ukoliko je ostvarena mesečna naknada niža od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih.
Nepotpuni podaci odlažu rešenje
Zakonski rok za rešavanje o zahtevu za ostvarivanje prava na penziju je određen u trajanju od dva meseca od dana podnošenja zahteva. Nažalost, brojni nedostaci u podacima registrovanim u matičnoj evidenciji na osnovu kojih se utvrđuju navršen staž i osnovice osiguranja, a koji su najčešće posledica propusta i nepoštovanja zakonskih obaveza od poslodavaca, dovode do toga da bi striktno poštovanje zakonskog roka za rešavanje izazvalo često odbijanje zahteva za penziju (posebno u slučaju prava na prevremenu starosnu penziju), ili utvrđivanje znatno nižeg mesečnog iznosa penzije od stvarno pripadajućeg, pa se u postupcima teži da se što veći broj podataka utvrdi pre odlučivanja.
Nekada su nedostaci u registrovanim podacima takvi da rešenje uopšte nije moguće doneti pre njihove korekcije (npr. kada je registrovano više od 12 meseci staža u toku kalendarske godine, kada postoje dupli podaci ili registrovani podaci koji se očigledno odnose na drugu osobu i sl.). Zakon određuje da je isključivo poslodavac obveznik podnošenja prijava za matičnu evidenciju pa se sva ažuriranja sprovode uz komunikaciju s poslodavcima, što je posebno otežano u slučajevima kada se vodi stečajni ili likvidacioni postupak, ili kada je poslodavac promenio sedište bez prijave o promeni adrese. Neretko se traženi kadrovski podaci nalaze kod pravnih sledbenika, ili su neuredno čuvani i vođeni, pa se radnici Fonda susreću s velikim problemima pri pokušaju da urede podatke na osnovu kojih će se odlučiti o penziji.
Važno je naglasiti i da mogućnost da osiguranik u Srbiji prima penziju i radi ne znači da će on nesmetano moći da koristi i penziju iz inostranstva na isti način, pa je potrebno da se svaki osiguranik koji ima navršen staž u inostranstvu informiše o tome da li će nastavak penzijskog osiguranja u Srbiji biti razlog da se isplata inostrane penzije obustavi.
Rok za žalbu 15 dana od prijema rešenja
U slučaju da je podnosilac zahteva iz bilo kojeg zakonskog razloga nezadovoljan donetim rešenjem, u roku od 15 dana od dana prijema moguće je podneti žalbu. Žalba obavezno mora da sadrži podatke o rešenju na koje se odnosi, uz navođenje razloga za podnošenje. Žalba mora da bude potpisana, a može se podneti lično ili putem pošte. U slučaju da lice raspolaže elektronskim sertifikatom, žalba može biti potpisana i na taj način i u tom slučaju može se podneti i preko e-šaltera Fonda. Žalbu razmatra organizaciona jedinica Fonda koja je donela rešenje i ukoliko nađe da je opravdana, donosi novo rešenje. U drugim slučajevima spisi predmeta se prosleđuju Direkciji Fonda, kao drugostepenom organu, gde će se odlučiti po žalbi. Podnošenje žalbe ne utiče na isplatu penzije koja je rešenjem utvrđena, pa će je korisnik redovno primati i dok traje postupak po žalbi.
Po donošenju rešenja, penzije se isplaćuje neposredno korisniku, odnosno staratelju, ili licu koje korisnik prava ovlasti da prima penziju. U tom smislu, već pri podnošenju zahteva od podnosilaca se traži da prilože odgovarajuću potvrdu iz poslovne banke kod koje žele da primaju penziju. Ukoliko je potrebno, zahtevu se prilaže i rešenje nadležnog državnog organa kojim je postavljen staratelj, odnosno overeno punomoćje dato drugom licu za prijem penzije. Zbog izmene zakonskih propisa, isplata novim penzionerima više nije moguća na kućnu adresu. Ukoliko se penzija isplaćuje u inostranstvu, potrebno je da lice odgovarajućim dokumentom dokaže da ima prebivalište u inostranstvu, da dostavi overenu potvrdu o životu, kao i instrukcija strane banke s podacima o odgovarajućem deviznom računu.
E. D. N.
