Svaki deseti radnik sam plaća penzijsko osiguranje

Broj osiguranika u dobrovoljnim penzijskim fondovima u ukupnom broju zaposlenih iznosi 9,2 odsto, mada članovi fondova ne moraju da budu zaposleni, već za dodatnu penziju mogu da uplaćuju i nezaposleni, domaćice i ostali koji žele i mogu. Ipak, najveći broj osiguranika čine upravo zaposleni.

Porasla je i neto imovina fondova, i to 1,1 odsto u odnosu na prvi ovogodišnji kvartal, tako da je na kraju drugog tromesečja dostigla sumu od 45,1 milijardi dinara.

Epidemija koronavirusa, koja je obeležila najveći deo ove godine, nije bitno uticala na sektor dobrovoljnog penzijskog osiguranja.

Izvršni direktor „Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom” Branislav Trifunović za Tanjug kaže da su dobrovoljni penzijski fondovi i u ovom izazovnom periodu još jednom potvrdili zrelost kao finansijske institucije od poverenja.

Na kraju drugog tromesečja ove godine u taj vid osiguranja bilo uključeno 203.039 ljudi, 5.514 više nego u istom periodu lane

– U našem fondu nije primećeno veće odstupanje ni u smislu broja novih članova ni u smislu uplata postojećih, u odnosu na prethodni period. To je još značajnije s obzirom na to da je štednja u tim fondovima dobrovoljna i fleksibilna, a pauza ili potpuni prestanak uplata ne dovode do gubitka bilo kojeg prava člana – naveo je on.

Trifunović ocenjuje da i to pokazuje da su poslodavci i građani prepoznali značaj te vrste ulaganja, čiji je cilj da se obezbede dodatni prihodi u starosti i održi približan stil života kao u vreme aktivnog rada.

Obezbeđivanje dodatnih prihoda za stare dane u situaciji kada se zbog nepovoljne demografske situacije iz obaveznog državnog penzijskog osiguranja sve teže obezbeđuju pristojne penzije, i bilo je motiv uvođenja dobrovoljnog penzijskog osiguranja u Srbiji, zakonom donetim pre 15 godina.

Suština uplata u dobrovoljne penzijske fondove je da fondovi uplaćene pare investiraju tako da ih uvećaju i na taj način obezbede novac za isplatu dodatne penzije članovima fonda.

Kada je reč o investiranju fondova, podaci NBS-a pokazuju da se na kraju drugog tromesečja struktura ulaganja imovine fondova nije znatnije izmenila. Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 78,6 odsto ukupne imovine.

U „Dunav penzijskom fondu” navode da oni trenutno isplaćuju 656 penzija za 548 penzionera, pošto neki od njih primaju po dve penzije, jednu na osnovu uplata poslodavca a drugu na osnovu ličnih uplata.

– Dužina primanja penzije koju su izabrali naši penzioneri kreće se od jedne godine do 20. Penzija može da se primi i jednokratno pa je iz fonda do sada isplaćeno više od 48.000 jednokratnih isplata u iznosu većem od pet milijardi dinara – kazao je za Tanjug Branislav Trifunović.

Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 7,2 odsto imovine fondova, akcije 9,8 odsto, a korporativne obveznice 3,3 odsto.

U ovom tromesečju, prvi put od novembra 2014. godine, pojavilo se ulaganje u trezorske zapise, i to u iznosu od 0,4 odsto imovine.

U dobrovoljne penzijske fondove mogu uplaćivati pojedinci, za sebe i druge, kao i poslodavci za svoje zaposlene. Po analizi centralne banke, u drugom ovogodišnjem kvartalu 42 odsto uplata bile su individualne, 34 odsto su uplate poslodavaca za svoje zaposlene, dok se 24 odsto odnosi na uplate preko penzijskih planova.

D. Mlađenović