Ситан пропуст - проблем око пензије

Први услов – престанак осигурања

Пре свих, уз испуњење услова у погледу година живота и навршеног стажа осигурања, основни услов за остваривање права на пензију је престанак осигурања. Управо тај услов у пракси најчешће представља узрок проблема, иако на први поглед делује као очигледан и најједноставнији. Наиме, значајан је број осигураника који по остваривању права на старосну и превремену старосну пензију планирају да наставе да ради, било да је у питању запослење или обављање самосталне делатности.

Законски прописи су у том погледу недвосмислени и омогућавају кориснику старосне пензије да и даље ради, као и да за нови период осигурања оствари стаж по основу којег може тражити и одређивање новог износа пензије. Међутим, законом је такође уређено да осигурање мора да престане да би се утврдило право на пензију. То значи да осигураник пре остваривања права мора да буде ођављен, било по основу престанка запослења или престанка обављања самосталне делатности, а затим се може поново пријавити по истом или неком другом основу. Да би се право на пензију утврдило, неопходно је да осигураник буде ван осигурања најмање један цео дан. Дакле, уколико је осигураник ођављен, на пример, 27. октобра, право на пензију ће остварити 28. октобра, а у осигурање може да се врати најраније 29. октобра. Уколико нова пријава уследи 28. октобра, такав осигураник заправо ни нема прекид у осигурању те из тог разлога не може ни остварити право на пензију.

Најчешће се за такве пријаве сазна у току поступка, па осигураник може благовремено бити обавештен да треба да прекине осигурање да би остварио право. Међутим, дешава се и да осигураник поднесе захтев за пензију уз prеthodno регистровану ођаву осигурања, а да с новом пријавом закасни па се за изостанак престанка осигурања сазна када је право на пензију већ остварено. У таквим случајевима једина законска могућност је да се решење о праву поништи у поновљеном поступку и захтев за пензију одбије, или, евентуално, да се право на пензију призна с неким каснијим датумом, по престанку осигурања, а што у сваком случају доводи до обавезе враћања до тада примљених пензија и незадовољства корисника. Дакле, неопходно је да се будући пензионери који желе да наставе да раде благовремено информишу о томе на који начин то могу остварити.

Закон дозвољава и изузетке од поменутог правила, па осигураници који обављају предузетничку делатност, лица која су хранитељи, осигураници којима се период осигурања утврђује према утврђеном стажу (уговор о делу и слично), као и изабрана, именована и постављена лица право на старосну и превремену старосну пензију могу остварити и без престанка осигурања.

Прописи су строжи у погледу остваривања права на инвалидску пензију, када је обавезан потпуни престанак осигурања за све категорије осигураника, као и за породичну пензију, која се може остварити и у току трајања осигурања, али се исплата пензије врши само лицима ван осигурања, уз изузетак да породичну пензију могу користити и особе које су у осигурању по основу уговора о делу, уколико је остварена месечна накнада нижа од најниже основице у осигурању запослених.

Непотпуни подаци одлажу решење

Законски рок за решавање о захтеву за остваривање права на пензију је одређен у трајању од два месеца од дана подношења захтева. Нажалост, бројни недостаци у подацима регистрованим у матичној евиденцији на основу којих се утврђују навршен стаж и основице осигурања, а који су најчешће последица пропуста и непоштовања законских обавеза од послодаваца, доводе до тога да би стриктно поштовање законског рока за решавање изазвало често одбијање захтева за пензију (посебно у случају права на превремену старосну пензију), или утврђивање знатно нижег месечног износа пензије од стварно припадајућег, па се у поступцима тежи да се што већи број података утврди пре одлучивања.

Некада су недостаци у регистрованим подацима такви да решење уопште није могуће донети пре њихове корекције (нпр. када је регистровано више од 12 месеци стажа у току календарске године, када постоје дупли подаци или регистровани подаци који се очигледно односе на другу особу и сл.). Закон одређује да је искључиво послодавац обвезник подношења пријава за матичну евиденцију па се сва ажурирања спроводе уз комуникацију с послодавцима, што је посебно отежано у случајевима када се води стечајни или ликвидациони поступак, или када је послодавац променио седиште без пријаве о промени адресе. Неретко се тражени кадровски подаци налазе код правних следбеника, или су неуредно чувани и вођени, па се радници Фонда сусрећу с великим проблемима при покушају да уреде податке на основу којих ће се одлучити о пензији.

Важно је нагласити и да могућност да осигураник у Србији прима пензију и ради не значи да ће он несметано моћи да користи и пензију из иностранства на исти начин, па је потребно да се сваки осигураник који има навршен стаж у иностранству информише о томе да ли ће наставак пензијског осигурања у Србији бити разлог да се исплата иностране пензије обустави.

Рок за жалбу 15 дана од пријема решења

У случају да је подносилац захтева из било којег законског разлога незадовољан донетим решењем, у року од 15 дана од дана пријема могуће је поднети жалбу. Жалба обавезно мора да садржи податке о решењу на које се односи, уз навођење разлога за подношење. Жалба мора да буде потписана, а може се поднети лично или путем поште. У случају да лице располаже електронским сертификатом, жалба може бити потписана и на тај начин и у том случају може се поднети и преко е-шалтера Фонда. Жалбу разматра организациона јединица Фонда која је донела решење и уколико нађе да је оправдана, доноси ново решење. У другим случајевима списи предмета се прослеђују Дирекцији Фонда, као другостепеном органу, где ће се одлучити по жалби. Подношење жалбе не утиче на исплату пензије која је решењем утврђена, па ће је корисник редовно примати и док траје поступак по жалби.

По доношењу решења, пензије се исплаћује непосредно кориснику, односно старатељу, или лицу које корисник права овласти да прима пензију. У том смислу, већ при подношењу захтева од подносилаца се тражи да приложе одговарајућу потврду из пословне банке код које желе да примају пензију. Уколико је потребно, захтеву се прилаже и решење надлежног државног органа којим је постављен старатељ, односно оверено пуномоћје дато другом лицу за пријем пензије. Због измене законских прописа, исплата новим пензионерима више није могућа на кућну адресу. Уколико се пензија исплаћује у иностранству, потребно је да лице одговарајућим документом докаже да има пребивалиште у иностранству, да достави оверену потврду о животу, као и инструкција стране банке с подацима о одговарајућем девизном рачуну.

Е. Д. Н.