Porez na njive moraće da plate i tajkuni i paori

Njihovi posedi su uglavnom u Vojvodini, a u opštinskim administracijama primećuju da su ažurne platiše. Najniža poreska tarifa za hektar kod nas je 1.250 dinara godišnje.

Ta oblast regulisana je Zakonom o porezu na imovinu. O tome koje su tu granice određene za lokalne samouprave, poreski stručnjak Đerđ Pap kaže:

– Pre nekoliko godina ti propisi su menjani – podseća on. – Poreske stope se sada računaju na tržišnu vrednost nekretnine, a ne na knjigovodstvenu, kao ranije. Zato je poreska osnovica sada nešto viša nego pre. Zakonom je određena maksimalna stopa poreza koju mogu odrediti lokalne samouprave. Za male vlasnike, koji poseduju do deset ari, maksimalna stopa je 0,3 odsto tržišne vrednosti, a za one koji imaju više od toga, najviše je 0,4 procenta.

Tržišna cena na koju će se posle računati porez u opštinama se određuje na osnovu one koju su beležnici imali pri sklapanju ugovora o kupoprodaji a u prethodnoj godini.

Opštine ređe koriste makismalnu stopu. Tako je u ataru Kanjiže za sve 0,3 odsto, u Bečeju 0,23, u Sremskoj Mitrovici 0,25, Rumi 0,2… Još su skormniji u Staroj Pazovi, gde je stopa 0,15 odsto. U Inđiji pravna lica su dobila 0,4 odsto, a za građane je porez nula. U proseku, za hektar u drugoj zoni, gde je u opštinama najviše poljoprivrednog zemljišta, plaća se oko 1.250 dinara.

Ko ima više zemlje, više će platiti i porez. Zato će i kod nas tajkuni morati najviše da zavuku ruku u džep. A ko koliko ima i koliko će morati da plati? Mediji se već dugo bave računanjem njiva i hektara onih što kod nas slove za najbiznismene. Nepregledne njive kod nas imaju Petar Matijević – oko 25.000 hektara, slede ga Miroslav Mišković s oko 18.000, dok vlasnik „MK grupe” Miodrag Kostić u svom vlasništvu ima oko 16.000 hektara.

Koliko će oni, makar „odokativno”, dati novca za opštinske kase u pojedinim opštinama gde imaju najveće posede? Posedi nisu u jednoj opštini u komadu, ali, može se makar naznačiti koliko bi to moglo biti. U vlasništvu „Delte“ je 7.100 hektara, koje je tu došlo nakon privatizacije „Napretka“ iz Stare Pazove. Ako uzmemo u obzir da je porez po hektaru 1.254 dinara, ispada da će samo za nekadašnju imovinu „Napretka” porez godišnje biti 8.903.400 dinara. S obzirom na to da ista kompanija poseduje zemlju i u drugim opštinama, biće da će se taj iznos makar duplirati. Miodrag Kostić je 8.500 hektara dobio kupovinom „Agrounije” iz Inđije. Ta opština ima zanimljivu poresku politiku kada se radi o poljoprivrednom zemljištu: građani su oslobođeni poreza i stopa je nula, dok je za pravna lica ona maksimalna – 0,4 odsto. Tako u drugoj zoni porez na jedan hektar iznosi 1.200 dinara. Po tome spada da će Kostić samo za zemlju u toj opštini platiti za porez 10.200.000 dinara.

Ko je ažurniji platiša, mali posednik ili veliki?

Načelnica poreske administracije u Staroj pazovi Divna Stefanović kaže da su veliki vlasnici i ažurnije platiše jer imaju redovniji prihod.

D. Vujošević 

Uplate sve redovnije

U Bečeju Desanka Tomčin iz lokalne poreske administracije objašnjava da obaveze svi ispunjavaju ažurno, a posebno to važi za male obveznike.

Slično je i u Inđiji, gde takođe svi plaćaju, kako kaže Branko Despotović.

Poreznicima je očigledno stalo da svi ispune obavezu. Ali, kada to učini neko od najvećih vlasnika, poreska kasa se dobrano popuni.