Uskoro Kupusijada u Mrčajevcima: Srpska poslastica iz ćupa
MRČAJEVCI: „Kupusijada“ će i ove godine u najčuvenije selo Šumadije, Mrčajevce, privući brojne goste iz preka i daleka, nespremne da se odupru ovoj srpskoj poslastici iz ćupa, kojoj čar daje kiseli kupus po kojem se ređaju govedina i ovčetina, slanina i svinjske nogice, lorber, biber u zrnu, sušena crvena paprika i kesica aleve.
Sve se to niže u zemljani lonac oblepljen iznutra bogatim slojem svinjske masti, za koju mnogi stručnjaci poslednjih godina tvrde da i nije tako loša, i da je bez dokaza dospela na crnu prehrambenu listu.
Svi ćemo, nadamo se, probati tu kuvanu čaroliju, mada bi valjalo znati i šta naučnici vele o kupusu, kao na primer Branislav Vlahović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i svojevremeno predavač na Agronomskom fakultetu u Čačku, koji u svojoj studiji „Tržište agroekonomskih proizvoda“ (2010) beleži, pored drugog:
“Kupus je vrlo popularno povrće visoke biološke i niske energetske vrednosti, bez ijednog promila holesterola i sa svega 0,18 odsto masti. U svetu se gaji na tri miliona hektara, od čega je trećina na prostoru Kine, odakle dolazi više od polovine svetske proizvodnje. Najveći potrošač su SAD s 25 kilograma po stanovniku godišnje, a slede Rusija, Kina, Nemačka i Holandija. Svetski prosek je 10 kilograma“.
U Srbiji, kupus se gaji na 21.000 hektara dajući 13 tona po jednom hektaru, što je dvostruko ispod evropskog proseka. U strukturi proizvodnje povrća, kupus je u Srbiji drugi iza krompira, s ukupnim prinosom od 290.000 tona ili 39 kilograma po stanovniku naše države. U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje sa manje od tri odsto i na devetom je mestu, kaže Vlahović.
On navodi da regionalno posmatrano najveća proizvodnja dolazi s područja grada Beograda, odnosno prigradskih opština prestonice.
Nedavno preminuli profesor Agronomskog fakulteta u Čačku Radoš Pavlović predočio je u razgovoru pre dve i po godine da je još 1952. u kupusu otkriven vitamin U, blagotvoran protiv čira na želudcu.
On je naveo da se u čačanskom kraju najviše sadi hibrid bravo koji daje i po stotinu tona na hektaru i da se, što je posebno za ponos, većina ratara na ovom području odlučila da primenjuje najviši stepen tehnologije u proizvodnji, pa zato po prinosima i ne zaostaju za kolegama iz EU.