Ускоро Купусијада у Мрчајевцима: Српска посластица из ћупа
МРЧАЈЕВЦИ: „Купусијада“ ће и ове године у најчувеније село Шумадије, Мрчајевце, привући бројне госте из прека и далека, неспремне да се одупру овој српској посластици из ћупа, којој чар даје кисели купус по којем се ређају говедина и овчетина, сланина и свињске ногице, лорбер, бибер у зрну, сушена црвена паприка и кесица алеве.
Све се то ниже у земљани лонац облепљен изнутра богатим слојем свињске масти, за коју многи стручњаци последњих година тврде да и није тако лоша, и да је без доказа доспела на црну прехрамбену листу.
Сви ћемо, надамо се, пробати ту кувану чаролију, мада би ваљало знати и шта научници веле о купусу, као на пример Бранислав Влаховић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду и својевремено предавач на Агрономском факултету у Чачку, који у својој студији „Тржиште агроекономских производа“ (2010) бележи, поред другог:
“Купус је врло популарно поврће високе биолошке и ниске енергетске вредности, без иједног промила холестерола и са свега 0,18 одсто масти. У свету се гаји на три милиона хектара, од чега је трећина на простору Кине, одакле долази више од половине светске производње. Највећи потрошач су САД с 25 килограма по становнику годишње, а следе Русија, Кина, Немачка и Холандија. Светски просек је 10 килограма“.
У Србији, купус се гаји на 21.000 хектара дајући 13 тона по једном хектару, што је двоструко испод европског просека. У структури производње поврћа, купус је у Србији други иза кромпира, с укупним приносом од 290.000 тона или 39 килограма по становнику наше државе. У европској производњи Србија учествује са мање од три одсто и на деветом је месту, каже Влаховић.
Он наводи да регионално посматрано највећа производња долази с подручја града Београда, односно приградских општина престонице.
Недавно преминули професор Агрономског факултета у Чачку Радош Павловић предочио је у разговору пре две и по године да је још 1952. у купусу откривен витамин У, благотворан против чира на желудцу.
Он је навео да се у чачанском крају највише сади хибрид браво који даје и по стотину тона на хектару и да се, што је посебно за понос, већина ратара на овом подручју одлучила да примењује највиши степен технологије у производњи, па зато по приносима и не заостају за колегама из ЕУ.