Rekordne cene soje, ali su je paori davno prodali

Mali poljoprivrednici su soju prodali još u žetvi ili su ugovore o prodaji imali na zeleno daleko pre nego što je soja sazrela, pa ih skupa soja sada ne dotiče. Doduše, ni tokom žetve cena soje nije bila zanemarljiva, pa su rane sorte, koje prve dospevaju za žetvu, koštale 38 dinara, a kako je zrno sazrevalo i cena je rasla, i bila 44 dinara bez PDV-a.

Po rečima poljoprivrednika, zaradu će sada imati veliki trgovci, a oni retki zemljoradnici koji je nisu prodali, neće se previše opariti, jer ide setva za čije sejanje treba više para nego prošle godine, pa će, kako ratari računaju, svi biti, uglavnom na istom.

Priča se kako su žitarice i uljarice sada skupe, ali kada se saberu troškovi setve i žetve, zarada nije velika, posebno što je svaka nova setva skuplja i neizvesna, jer će, kao i uvek, novi rod biti prepušten, pod vedrim nebom, klimatskim uslovima i tržištu gde unapred nije ništa poznato,kaže ratar iz Kisača Jozef Fokman.

Direktor Produktne berze Novi Sad Miloš Janjić kaže za ”Dnevnik” da trgovanje sojom ide u kontinuitetu, da smo od žetve do sada prodali 114.000 tona soje, i da nam je ostalo još soje za strana tržišta, a da ne ugrozimo domaće.

Najviše smo soje prodali u Rusku Federaciji, Nemačku i Rumuniju, kazao je Janjić, rekavši da mesečno inotržište kupi od 24.000 do 25.000 tone.

Ipak, treba navesti zašto je skupa soja. Jer, iako koronavirus ima uticaja na psihologiju tržišta, epidemija nije jedini faktor.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin naglašava da naša zemlja uz Ukrajinu, Francusku i Italiju ne uvozi soju, već da je imamo za domaće potrebe.

Tako bi trebalo da bude i ove godine, naglašava Galetin, smatrajući da će, ukoliko se dogodi da se inotrgovanje zauka, sigurno država doneti mere da zaštiti ovdašnje potrebe.

Soje smo, podsećamo, lane imali oko 220.000 hektara, dobili smo oko 3,4 tone po hektaru i požnjeli oko 700.000 tona. Za domaće potrebe treba nam 550.000 tona.

Za mesec i više dana sledi nova setva soje, koja će opet zauzeti oko 220.000 hektara ili neznatno više površine.

Skupa soja ima veze sa zalihama roda od prošle godine, koje nisu bile nikad manje u proteklih pet godina, kaže Galetin.

S druge strane, dodaje, Kina je najveći uvoznik soje, oko 60 odsto celokupne proizvodnje se proda u Kini, a sada zbog malih zaliha i epidemije, kinesko tržište više traži soju.

Po njegovim rečima, na veću cenu utiče i loša žetva u Brazilu i Argentini.

Česte kiše doprinele su da žetva ne odmiče željenim tempom i ujedno umanjuje prinose, što doprinosi da kilogram soje vredi kod nas 66,5 dinara, objašnjava agrarni analitičar Galetin.

Z. Delić