Рекордне цене соје, али су је паори давно продали
НОВИ САД: Цена соје најскупља је у протеклих неколико година. У берзанском трговању достигла је 66,6 динара по килограму без ПДВ-а. По тој цени коштала је у октобру 2012. године, али је скупља била исте године у августу, 72 динара без ПДВ-а.
Мали пољопривредници су соју продали још у жетви или су уговоре о продаји имали на зелено далеко пре него што је соја сазрела, па их скупа соја сада не дотиче. Додуше, ни током жетве цена соје није била занемарљива, па су ране сорте, које прве доспевају за жетву, коштале 38 динара, а како је зрно сазревало и цена је расла, и била 44 динара без ПДВ-а.
По речима пољопривредника, зараду ће сада имати велики трговци, а они ретки земљорадници који је нису продали, неће се превише опарити, јер иде сетва за чије сејање треба више пара него прошле године, па ће, како ратари рачунају, сви бити, углавном на истом.
Прича се како су житарице и уљарице сада скупе, али када се саберу трошкови сетве и жетве, зарада није велика, посебно што је свака нова сетва скупља и неизвесна, јер ће, као и увек, нови род бити препуштен, под ведрим небом, климатским условима и тржишту где унапред није ништа познато,каже ратар из Кисача Јозеф Фокман.
Директор Продуктне берзе Нови Сад Милош Јањић каже за ”Дневник” да трговање сојом иде у континуитету, да смо од жетве до сада продали 114.000 тона соје, и да нам је остало још соје за страна тржишта, а да не угрозимо домаће.
Највише смо соје продали у Руску Федерацији, Немачку и Румунију, казао је Јањић, рекавши да месечно инотржиште купи од 24.000 до 25.000 тоне.
Ипак, треба навести зашто је скупа соја. Јер, иако коронавирус има утицаја на психологију тржишта, епидемија није једини фактор.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин наглашава да наша земља уз Украјину, Француску и Италију не увози соју, већ да је имамо за домаће потребе.
Тако би требало да буде и ове године, наглашава Галетин, сматрајући да ће, уколико се догоди да се инотрговање заука, сигурно држава донети мере да заштити овдашње потребе.
Соје смо, подсећамо, лане имали око 220.000 хектара, добили смо око 3,4 тоне по хектару и пожњели око 700.000 тона. За домаће потребе треба нам 550.000 тона.
За месец и више дана следи нова сетва соје, која ће опет заузети око 220.000 хектара или незнатно више површине.
Скупа соја има везе са залихама рода од прошле године, које нису биле никад мање у протеклих пет година, каже Галетин.
С друге стране, додаје, Кина је највећи увозник соје, око 60 одсто целокупне производње се прода у Кини, а сада због малих залиха и епидемије, кинеско тржиште више тражи соју.
По његовим речима, на већу цену утиче и лоша жетва у Бразилу и Аргентини.
Честе кише допринеле су да жетва не одмиче жељеним темпом и уједно умањује приносе, што доприноси да килограм соје вреди код нас 66,5 динара, објашњава аграрни аналитичар Галетин.
З. Делић
