I DALJE BACAJU HRANU KOJU BI MNOGI POJELI Da li je došlo vreme da se kod nas sledi primer Francuske, Italije i Slovenije koje su zabranile supermarketima bacanje hrane

Sve više ljudi postaje svesno problema bacanja hrane, a vlade su pod sve većim pritiskom da reaguju. Zbog toga su zakoni o smanjenju otpada od hrane sada na snazi u nekoliko zemalja. Od pre nekoliko dana spisku ovih zemalja pridružila se i Slovenija.

Francuska je prva zemlja

Francuska je prva zemlja na svetu koja je zabranila supermarketima da bacaju ili uništavaju nepotrebnu hranu, obavezujući ih umesto toga da je doniraju dobrotvornim organizacijama i bankama hrane. Nakon Francuske, koja je ovaj zakon usvojila 2015. godine, njen primer sledila je Italija, a ovih dana najavljeno je da će i Slovenija zabraniti bacanje takozvane nepotrebne hrane.

Banke hrane i druge humanitarne organizacije koje se bave doniranjem hrane i pomoći ugroženom stanovništvu smatraju da bi, ukoliko bi kroz zakonsku regulativu marketi bili u obavezi da doniraju hranu, time bio obezbeđen značajan broj stanovnika Srbije, koji trenutno gotovo ili uopšte nemaju nikakav obrok na stolu.

– Kada bi i Srbija usvojila jedan ovakav zakon i oslobodila doniranu hranu PDV-a, prema nekim istraživanjima ekonomskih stručnjaka, pojavilo bi se oko 16 miliona evra vredne hrane. To bi bila značajna količina koja bi pomogla da se smanji broj gladnih u Srbiji. Prema podacima koje sada imamo, u Srbiji svakodnevno čak 450.000 porodica nema nijedan obrok na stolu, dok se istovremeno godišnje bace dva miliona tona hrane – rekao je za Bizportal predsednik udruženja Banka hrane Vojvodine Srđan Budimčić.

Za sada u Srbiji organizacije funkcionišu na dobrovoljnoj bazi društveno odgovornih kompanija. One se na poziv udruženja ili samostalno javljaju kako bi donirale svoje proizvode ili hranu pred istek roka trajanja, ali koja je još uvek bezbedna za konzumaciju.

– U Srbiji još uvek ne postoji usvojen zakon, ali inicijativa postoji, kako od banaka hrane, tako i od Srpskog filantropskog foruma i fondacije Ana i Vlade Divac. Videćemo, kada i da li će Vlada Srbije imati u planu da jedan ovakav predlog stavi na razmatranje – rekao je Budimčić.

Kada je reč o srpskom zakonodavstvu, Zakon o porezu na dodatu vrednost predstavlja problem za doniranje hrane u većim količinama. Marketi i trgovinski lanci  i donatori moraju da plate standardnu stopu PDV-a od 20 odsto. Ovaj zakon propisuje obavezno plaćanje PDV-a na doniranu hranu, što obeshrabruje donatore da budu humani. U bankama hrane i humanitarnim organizacijama smatraju da bi se ukidanjem ove obaveze broj onih koji imaju želju da doniraju značajno povećao.

Pored Francuske i Slovenije, sličan zakon je na snazi i u Italiji. Ta zemlja od 2016. godine ima zakon koji omogućava trgovcima da doniraju višak hrane bankama hrane i dobrotvornim organizacijama. Ovaj zakon znači da preduzeća izbegavaju sankcije za doniranje hrane nakon isteka roka trajanja, a dostupni su i poreski podsticaji u zavisnosti od količine donirane hrane. Proizvođači hrane takođe mogu donirati hranu koju bi inače bacili. Ova odluka uglavnom se odnosi na restorane u toj zemlji, ali su kroz nju uključeni i supermarketi.

Azija i druge zemlje

Na teritoriji Azije zakone o upravljanju otpadom od hrane imaju i Kina, Singapur i Južna Koreja, ali se njihovi propisi odnose na zabranu bacanja hrane uopšte. Južna Koreja se bavi problemom otpada od hrane još od 2005. godine, kada je vlada prvo uvela zabranu odlaganja hrane na deponije.

Još 2010. godine južnokorejska vlada pokrenula je pilot projekat za upravljanje otpadom od hrane, u okviru kojeg su građani u 144 lokalne oblasti finansijski odgovarali za količinu bačene hrane. U međuvremenu, država je razvijala infrastrukturu za nacionalni sistem upravljanja otpadom. Od 2013. godine, svaki stanovnik te zemlje je u obavezi da pravilno odlaže otpad od hrane i da plaća njegovu preradu u zavisnosti od težine. Oni koji ne poštuju propise suočavaju se sa visokim kaznama.

U postrojenjima za preradu hrane, tečni deo otpada – koji čini oko 80 odsto ukupnog otpada – odvaja se i konvertuje u biogas, dok se čvrsti ostaci koriste kao kompost i stočna hrana. Južnokorejske vlasti odobrile su i izgradnju postrojenja koje će biogas pretvarati u toplotnu energiju. Očekuje se da će ovo sedmomegavatno postrojenje prerađivati do 93.000 tona otpada od hrane godišnje.

U Americi šest  saveznih država je zabranilo odlaganje otpada od hrane na deponije. Te države ulažu u razvoj naprednijih sistema za upravljanje otpadom i izgradnju infrastrukture za kompostiranje.

Dok mnoge zemlje već koriste inovativne zakone i infrastrukturu za borbu protiv bacanja hrane, jasno je da restorani i trgovci mogu učiniti još više.

Biz Info