Povrtarstvo: Biće dobrog rasada i za plastenike i za bašte
Od pre desetak dana u povrtarstvu je aktuelna proizvodnja rasade za plastenike i bašte na otvorenom prostoru.
Semena paradajza, krastavaca, paprike, tikvica... već klijaju, a strukovi povrća biće spremni za prodaju krajem aprila.
Sagovornik „Dnevnika“ rasadničar iz Budisave kod Novog Sada Dušan Kuprešanin kaže da u poljoprivredi ima bezbroj poslova koji mogu doneti prihod, samo treba izabrati. Najbolje je raditi dva, tri uporedo pa kada jedan ne ide, tu su druga dva da nadomeste štetu i donesu zaradu. U ovaj posao je Kuprešanin krenuo pre desetak godina i kaže da ovaj sezonski posao može doneti zaradu, ali da je zahtevan jer dok struk biljke ne naraste, u plasteniku se mora biti non–stop.
Do sada nije učestovao na konkursima za podsticaje jer smatra da mu za to treba puno papira i da, kada bi se i upustio u složenu proceduru pribavljanja dokumetacije, uvek falilo još nešto. Zato se oslanja na sopstvene snage, mada za pokretanje biznisa s rasadom treba imati 3.000 evra.
Paradajz 50 dinara, paprika 25...
Dušan Kuprešanin kaže da sve što prozvede proda, ali da ga muči cena rasade koje sporo idu nagore, mada poljoprivredni proizvodi drže lepe cene.
Već nekoliko godina struk paradaza se kreće oko 50 dinara, paprike od 25 do 35 dinara, a krastavaca oko 40 dinara.
- To su cene odmah na početku kada izađu iz plastenika, a vremenom bivaju i niže – navodi Kurrešanin, nadajući se da će se ovog proleća u pogledu cena nešto promeniti i proizvođači ostvariti veću zaradu.
- Ko u startu nema te pare, ne može ni početi posao – navodi Kuprešanin. Koliko će ga koštati ovogodišnja proizvodnja, napominje da ne zna pouzdano jer ne prati mnogo sadašnje cene repromaterijala, ali da zna da je sve poskupelo.
- Radim dugo s jednim dobavljačem, od kojeg se snabdevam semenima iz uvoza pa sam tako i za ovogodišnju proizvodnju sve pokupovao na vreme, u decembru - kaže Kuprešanin.
Napominje da u proizvodnji nije dovoljno samo seme, već da treba da se kupe i kontejneri, saksije, supstrati, veštačko i stajsko đubrivo. Zemlju ne kupuje, već donosi s njive i meša je s đubrivom radi dezinfekcije, kako biljke ne bi napale štetočine i bolesti. Ima troškove i za struji i za vodu jer treba podesiti temepraturu da mlade biljke napreduju.
Z. Delić