Повртарство: Биће доброг расада и за пластенике и за баште
Од пре десетак дана у повртарству је актуелна производња расаде за пластенике и баште на отвореном простору.
Семена парадајза, краставаца, паприке, тиквица... већ клијају, а струкови поврћа биће спремни за продају крајем априла.
Саговорник „Дневника“ расадничар из Будисаве код Новог Сада Душан Купрешанин каже да у пољопривреди има безброј послова који могу донети приход, само треба изабрати. Најбоље је радити два, три упоредо па када један не иде, ту су друга два да надоместе штету и донесу зараду. У овај посао је Купрешанин кренуо пре десетак година и каже да овај сезонски посао може донети зараду, али да је захтеван јер док струк биљке не нарасте, у пластенику се мора бити нон–стоп.
До сада није учестовао на конкурсима за подстицаје јер сматра да му за то треба пуно папира и да, када би се и упустио у сложену процедуру прибављања докуметације, увек фалило још нешто. Зато се ослања на сопствене снаге, мада за покретање бизниса с расадом треба имати 3.000 евра.
Парадајз 50 динара, паприка 25...
Душан Купрешанин каже да све што прозведе прода, али да га мучи цена расаде које споро иду нагоре, мада пољопривредни производи држе лепе цене.
Већ неколико година струк парадаза се креће око 50 динара, паприке од 25 до 35 динара, а краставаца око 40 динара.
- То су цене одмах на почетку када изађу из пластеника, а временом бивају и ниже – наводи Kurrеšanin, надајући се да ће се овог пролећа у погледу цена нешто променити и произвођачи остварити већу зараду.
- Ко у старту нема те паре, не може ни почети посао – наводи Купрешанин. Колико ће га коштати овогодишња производња, напомиње да не зна поуздано јер не прати много садашње цене репроматеријала, али да зна да је све поскупело.
- Радим дуго с једним добављачем, од којег се снабдевам семенима из увоза па сам тако и за овогодишњу производњу све покуповао на време, у децембру - каже Купрешанин.
Напомиње да у производњи није довољно само семе, већ да треба да се купе и контејнери, саксије, супстрати, вештачко и стајско ђубриво. Земљу не купује, већ доноси с њиве и меша је с ђубривом ради дезинфекције, како биљке не би напале штеточине и болести. Има трошкове и за струји и за воду јер треба подесити темепратуру да младе биљке напредују.
З. Делић