Na zapadu Bačke uveliko traje kampanja vađenja šećerne repe

Ovdašnji poljoprivrednici su ostvarivali rekordne rezultate, pa nije bila retkost da se sa jednog hektara skine i 80 tona slatkog korena, ali je onda došlo do potresa na svetskom tržištu šećera, pa su i površine pod šećernom repom dramatično smanjene.

Ipak, ovih dana rezultati sa polja pod šećernom repom, zasejanom na sirovinskom području naše najstarije šećerane, fabrike šećera u Crvenki, koja je vlasništvo grčke kompanije „Helenik šugar”, najavljuju izuzetno dobre ovogodišnje prinose kraljice ratarskih useva. Kako se očekuje, kampanja prerade će potrajati nešto duže od prošle sezone, pa će tako krečne peći, potpaljene po 109. put raditi sve do polovine decembra. U ovoj šećerani kažu da je, nakon stabilizacije svetskog tržišta šećera, došlo do rasta površina zasejanih šećernom repom, pa je na njihovom području čak 50 odsto više polja pod slatkim korenom u odnosu na prošlu godinu.

Na takozvanim gornjim terenima somborskog atara jedan od najvećih proizvođača šećerne repe ove agroproizvodne godine je kompanija „Meteor komerc“ na čijih 340 hektara pod slatkim korenom je kampanja vađenja šećerne repe uveliko odmakla. Nepovoljne vremenske prilike u ranijim fazama rasta, uzrokovane klimatskim promenama, ipak nisu omele ratare ove kompanije da ostvaruju solidne prinose, pa će po prvim procenama prosečan prinos po hektaru obradive površine biti na nivou od 70 tona, koju „Helenik šugar” ove, baš kao i prošle godine plaća 34 evrocenta.

Pored proizvodnih, očekivanjima i dobrih poslovnih rezultata „Meteor Komerca“  doprinosi pre svega digestija ovogodišnjeg roda sa njegovih njiva, većinom lociranih u katastarskoj opštini Stanišić, koja je u proseku preko 17, 2 odsto, što garantuje i isplatu bonusa crvenačke šećerane od jednog evra, koja se isplaćuje u slučaju da sadržaj šećera u repi prelazi 15,5 odsto.

Moderna šećerna repa datira iz sredine 18. veka iz Šlezije kada su naučnici pronašli novi način za ekstrakciju šećera. Andreas Margraf je još 1747. godine izolovao šećer iz korena šećerne repe gde je pronađen u koncentraciji od 1.3-1.6 odsto čime je pokazao da se šećer može ekstraktovati iz šećerne repe u istoj količini kao kad se dobija iz šećerne trske. Od otvaranja prve fabrike za proizvodnju šećera iz korena repe 1801. godine u pruskom gradu Kunern, prošlo je jako dugo vremena, pa je i kroz selekciju količina šećera u repi rasla do današnjih fantastičnih 20 odsto.

Imajući u vidu stabilizaciju tržišta, blagi oporavak otkupnih cena, kao i nameru šećerane u Crvenki da i naredne sezone izađe u susret ratarima i besplatno im pokloni polovinu potrebnog semena za zasnivanje nove proizvodnje, ne treba sumnjati da će šećerna repa potpuno zasluženo ponovo vratiti svoj status kraljice vojvođanskih, pa samim tim i zapadnobačkih polja.

Tekst i foto: M. Miljenović