KOTRLJANJE RAVNICOM: ŽUTI LIST zahtevan ali isplativ; Na severu Bačke sorta BERLEJ sve popularnija
Rasađivanje duvana sorte Berlej za potrebe senćanske fabrike duvana kompanije „Japan tobako internešnel“(JTI) privedeneo je kraju u ataru Malih Pijaca.
Senćanska fabrika je nakon deset godina pauze lane obnovila ugovaranje Berleja, što je podstaklo nekolicinu poljoprivrednih gazdinstava da se opet posvete ovoj zahtevnoj ali isplativoj proizvodnji.
Tibor Almaši rasad duvana proizvodi za svoje potrebe, ali i za druge proizvođače, kooperante kompanije JTI. On je na svom gazdinstvu ove sezone povećao površinu pod duvanom sa 1,3 na tri hektara.
– Uz proizvodnju povrća, kojom se primarno bavimo, povećali smo površine pod duvanom, jer smo prošle godine dobro prošli. Sve je bilo korektno prilikom otkupa, nismo imali nikakve primedbe, a i cena je bila stimulativna, tako da očekujem da će sezona biti dobra. U vreme rasađivanja nije baš bilo previše kiša, vetar je dodatno isušivao peskovite oranice, ali važno je da se rasad stavi što dublje, da samo srce biljke ostane nepolju. Tada se rasad dobro primi. Inače, po hektaru je potreban sklop od oko 12.000 strukova – kaže Almaši, koji rasad uzgaja za potrebe svog gazdinstva i za još desetak hektara na kojima Berlej uzgajaju drugi poljoprivrednici.
Zadovoljstvo lanjskim učinkom u uzgoju žutog lista ne skriva ni Đerđ Pap, na čijoj se njivi vredno radilo na rasađivanju. Za volanom traktora bio je domaćin, dok su vredne ruke hranile sadilicu.
– Lane smo proizvodnju Berleja obnovili na jednom hektaru, pa smo sad povećali površinu za dva hektara. Najveći problem je što se teško mogu naći sezonski radnici, te nastojimo da što više posla obavimo porodično i tako smanjujemo izdatke, jer u proizvodnji duvana potrebno je dosta vrednih ruku – kaže Pap.
Porodično gazdinstvo Gorana Grubanova, u kome su i dvojica sinova Nenad i Radovan, unazad godinama fokusirano je na proizvodnju raznog povrća, od šargarepe, peršuna do krompira, ali pošto se nekada bavila uzgajanjem duvana, ovog proleća Grubanovi se nisu puno dvoumili.
Nije zgoreg napomenuti da se i kompanija JTI potrudila da obezbedi farmerima sve uslove za uspešnu proizvodnju duvana, od avansiranja troškova proizvodnje, repromaterijala, do pomoć stručnjaka. I ne samo to, već se uz njenu pomoć poljoprivrednici mogu ući u nabavku sistema za navodnjavanje i druge opreme po povoljnim uslovima. Menadžer proizvodnje duvana u kompaniji JTI Milan Bjelivuk konstatuje da je posle decenije pauze povratak u proizvodnju Berleja, koji se najviše uzgajao na severu Bačke, bio težak, međutim, dobrim uslovima koji su ponuđeni uspeli su da ugovore 200 posto više površina pod ovim tipom duvana na severu Bačke i Sremu. Prethodnih decenija proizvodnja duvana sorte Virdžinija je intenzivirana na području Srema i Mačve, a Berlej se zadržao na veoma malim površinama. Kompanija JTI saradnju ostvaruje sa oko 350 poljoprivrednika. Duvan tipa Berlej suši se u prirodnim uslovima, a Virdžinija u sušarama što je skuplje za utrošak energenata, pa shodno tome otkupne cene Berleja su nešto niže. Međutim, po rečima Bjelivuka najveći uticaj na cenu ima cena radne snage, pa se i o tome vodi računa da bi farmeri bili zadovoljni krajnjom računicom, jer je cilj kompanije JTI da se angažuju novi proizvođači i povećava proizvodnja.
– Shodno prošlogodišnjim uslovima i konkurentskim usevima, gde je duvan imao jedini zagarantovanu cenu, uspeli smo da ove godine ugovorimo proizvodnju Virdžinije na većim površinama za 19 posto u odnosu na prošlu godinu, tako da je obezbeđena proizvodnja na oko 2.200 hektara – predočava Milan Bjelivuk.
– Rasadili smo Berlej na jednom hektaru, jer toliko imamo prostora za sušenje lista. Poučeni iskustvom Tibora Almašija i drugih komšija, očekujemo da će trud oko duvana biti isplativ koliko i povrće. Otvorila se sad ta prilika pa ćemo videti, ako bude uspešna sezona za duvan ćemo izdvojiti veću površinu. Imamo uslove za navodnjavanje i mislim da neće biti problema – napominje Goran Grubanov.
Uz oca, dva sina Nenad i Radovan uzdanice su gazdinstva. Iako je završio bankartsvo, Radovan se opredelio za poljoprivredu, dok je mlađi Nenad posle osmoljetke ostao privržen paorluku, a i treći Goranov sin planira povratak iz Austrije u nameri da se bavi poljoprivredom.
– Volim život na selu i poslove u poljoprivredi. Povrće nam je do sada bila glavna preokupacija, probaćemo sada i duvan, pa ako bude dobro, sledeće godine sadićemo više – najavljuje Nenad Grubanov.
Milorad Mitrović
