Kotrljanje ravnicom: Virdžiniju uzgajaju čitiri gazdinstva porodice Časar iz Erdevika

– Krenuli smo sa uzgajanjem duvana na pet i po jutara i jednom sušarom od 60 ramova. Kada smo videli da se duvanom vredi baviti narednih sezona smo povećavali površine i broj sušara, jer je bilo zarade a u to vreme je bilo i državne premije... Sada, svi zajdno stigli smo do osam sušara i oko 40 jutara pod duvanom, s tim da smo ove sezone umanjili površine – ispričala je Elenka Časar. 

Prema njenim rečima zbog hladnijeg proleća ove sezone su kasnije počeli iznošenje rasada na njive i rasađivanje, jer se čekalo da rasad ojača i kiša malo nakvasi zemlju. U rasađivanje duvana se inače ne kreće početkom maja oko Đurđevdana. Objašnjava da su zasnivanje rasada u jednom plasteniku obavili 28. februara, u drugom nedelju dana kasnije, te da se trude da sve urade na vreme i neguju rasad dok ne prispe za rasađivanje na njivama. Suprug Miroslav dodaje da je rasad potrebno šišati desetak puta dok ne ojača. 

Porodica Časar i njihove komšije Janko i Julka Petrus su prvi krenuli u proizvodnju duvana u Erdeviku, pa se posao kasnije proširio na više porodica, kada se pročulo iz obližnjih Kukujevaca da se od bavljenja duvanom bolje zarađuje nego od klasičnog ratarenja. 

Atar Erdevika je gradonosno područje, pa led zna da potuče useve. Prošle godine kada je duvan već dosezao iznad pojasa, kod Časarovih tuča grada nanela je veliku štetu, ali srećom proizvodnju osiguravaju od vremenskih nepogoda. Elenka i Miroslav vele da vredi osigurati useve, jer da njive pod duvanom nisu bile osigurane, zasigurno bi bankrotirali. 

– Od kada se bavimo proizvodnjom duvana, već četvrti put nas od štete nastale usled tuče grada spasava osiguranje – konstatuje Miroslav. – Pored velikih izdataka za sezonsku radnu snagu značajan trošak predstavlja sušenje lista, pa je zarada manja zbog sve skupljih energenata. Za sušenje smo lane koristili propan koji je skup pa nam na plin ode deo zarade, ali prethodnih godina nije bilo tako.Naš sin i drugi koji koriste pelet imaju značajno veću zaradu, a mi se sada spremamo da se preorijentišemo na zemni gas u bocama i imamo obećanje dobavljača da će se to realizovati. U tom delu nas čeka najveća neizvesnost, ali verujemo da ćemo na taj način smanjiti troškove. 

Kada je Uljara u Šidu otišla u stečaj, Miroslav je ostao bez posla, ali je odstupnicu našao u poljoprivredi. 

– Od kolege sa posla iz Kukujevaca sam čuo da se uhvatio posla sa duvanom i da vredi, pa me je nagovorio da se i mi uključimo. Bila je kriza, a uzgoj duvana se učinio primamljiv, pogotovo što je fabrika duvana sve što je neophodno obezbeđivala. Naše je bilo samo da radimo i uspeli smo da opstanemo u proizvodnji duvana u koju su se uključila i naša deca jer su uvideli da može da im obezbeđuje egzistenciju. Nije lako naći dobro radno mesto, nekakoje ugodnije kada su prilike takve, da budeš sam svoj gazda. Dobro je što radimo zajedno i što uz nas stiču iskustvo,  Svesni smo da je proizvodnja sve zahtevnija, jer se i kompaniji JTI za koju proizvodimo moraju prilagođavati tržištu. Trudimo se da ispunimo ono što se od nas očekuje i proizvedemo duvan što boljeg kvaliteta – naglašava Miroslav Časar.       

Prema njegovim rečima senćanska fabrika se potvrdila kao preduzimljiva pa samo ima reči hvale za saradnju i stručnu podršku koju dobijaju od kompanije JTI. 

- Sve su veća ulaganja, menjao se način proizvodnje rasada, koji smo nekada zasnivali u toplim lejama, pa prešli u velike plastenike da bi stigli do proizvodnje na vodi, po najsavremenijoj tehnologiji hidroponije. Posle rasađivanja i nege useva na njivi, najviše je posla od polovine jula kada počinje berba, a u isto vreme treba obavljati zalamanje cvetova, čistiti zaperke, sušiti ubrano, klasirati i upakovati žuti list za isporuku. Za sezonske poslove u vreme berbe koja traje nekoliko meseci teško je obezbediti radnu snagu, jer ima i drugih sezonskih poslova u voćarstvu i vinogradarstvu. Uspevamo uglavnom da nađemo radnike iz Erdevika i Bingule koja je udaljena tri kilometra, a nekad i iz Ljube – objašnjava Elenka. 

Gazdinstva porodice Časar obrađuju oko 80 jutara zemlje, ali samo je desetak jutara u vlasništvu, dok su ostale površine u zakupu, koji za dobre njive staje oko 300 evra ili nešto manje za lošije. 

- Pored duvana, zbog plodoreda, u setvenoj struktur su pšenica, kukuruz i soja. Zasadili smo pre tri godine i pet jutara lešnika. Ove godine za probu čekamo prve plodove, ali pošto još treba čekati da dođu na pun rod, to nam je novi izazov. U proizvodnji duvana je dobro što ugovorena proizvodnja ima siguran otkup, što nam puno znači– ističe Miroslav Časar. 

Gazdinstva porodice Časar ostvaruju solidne prinose dve do dve i po tone suvog lista viryinije po hektaru, bilo je sezona u kojima je isporučivano i tri tone, kada su se potrefili povoljni agroekološki uslovi, a u pogledu kvaliteta postiže se druga i treća klasa žutog lista.  Proizvodnja se odvija u suvom ratarenju, pošto nema mogućnosti za navodnjavanje, a na njivama koje se obrađuju u zakupu u bušenje bunara i instaliranje sistema za navodnjavanje, zakupci ne ulažu. 

Milorad Mitrović