KOTRLJANJE RAVNICOM Zadruga „Utrine-Obornjača“ opslužuje paore dva sela
Zemljoradnička zadruga „Utrine-Obornjača“ iz Utrina je već svojim imenom opredeljena da bude podrška paorima Utrina i Obornjače.
Utrine po poslednjem popisu imaju 906, a Obornjača 326 žitelja, zajedno sa okolnim salašima u ovom delu atara ađanske opštine. Dva susedna sela čine i jednu mesnu zajednicu, a „Utrine-Obornjača“ ima pedesetak zadrugara i oko 200 kooperanata.
Zadruga nije imala zemlju, niti odviše svoje imovine kada je 1991. godine osnovana, tako što se izdvojila iz nekada moćnog PIK „Halas Jožef“. Ulagano je u nove magacine, nabavku mašina, napravljena je mešaona stočne hrane, postavljene kolske vage i polako su stvarani uslovi za opstanak na tržištu. Direktor Atila Novak uverava da je ova zadruga jedna od retkih koja je opstala i posluje bez potresa, bez obzira na konkurenciju i dodaje da je najvažnije da zadrugari i kooperanti imaju poverenja u zadrugu.
- Poslujemo već 27 godina i trudimo se da sačuvamo ovu zadrugu, da bude oslonac poljoprivrednim gazdinstvima i selu – naglašava direktor Atila Novak. - Mi smo zadruga bez sopstvene zemlje, ali se trudimo da budemo na usluzi našim paorima koji se pored ratarstva bave stočarstvom. Imamo sopstvenu mešaonu stočne hrane kapaciteta do 1.000 tona godišnje, što je u funkciji uslužnog tova svinja kojim se bavimo. Mešaonu koristimo za proizvodnju koncentrata za potrebe naših farmera, pošto kod nas uslužni tov funkcioniše više od dve decenije i držimo uvek u tovu hiljadu i nekoliko stotina svinja...
Za rad mešaone stočne hrane neophodne sirovine se obezbeđuju iz otkupa od svojih proizvođača.
- Praktično, imamo za uslužni tov svinja zaokružen čitav ciklus, jer prasad je iz obora naših kooperanata. Farmeri koji sarađuju sa nama već dugo godina, oni imaju krmače i mi sa njima pravimo ugovor o uslužnom tovu tako što oni prasad iz sopstvenog uzgoja zadržavaju dalje u tovu po uslovima koji su precizirani. Prednost za farmere je što mi u tom trenutku preuzetu prasad isplatimo proizvođačima, tako da oni na taj način unovče svoj trud kada prasad dostignu težinu od 25 kilograma – objašnjava direktor Novak.
Prilikom isporuke tovljenika stočari imaju još i dobit od 10 posto od ostvarene težine za uloženi trud za ishranu svinja. Farmeri treba da posle predviđenog roka isporuče tovljenika od 105 kilograma, na šta dobija ugovorenih 10 posto za tov, a isplaćuje mu se i sve što je preko te težine po tržišnoj ceni.
- U plasmanu tovljenika sarađujemo sa nekoliko otkupljivača, klanica, ali se nažalost to uvek menja. Imali smo dugoročniju saradnju od 12 godina sa jednim otkupljivačem, ali je zatvorio firmu zbog odlaska u penziju. Tovljenici sada završavaju kod više klanica, kao što je „Nedeljković“ iz Šimanovaca, „Pro-mes“ iz Novog Bečeja, „Gold sistemu“ iz Gunaroša ali isporučujemo i drugim otkupljivačima. Znate kako je, plaćaju odloženo 30 do 40 dana, pa moramo nekada prodati tovljenike onima koji su ažurniji u isplati – kaže Novak.
Ova godina nije baš naklonjena svinjogojstvu, pošto je otkupna cena tovljenika sada niska, ali prema rečima Atile Novaka, ne treba gledati samo jednu sezonu nego sagledavati period od nekoliko godina.
- Prošle godine je bilo sve u redu, na tovu svinja se ostvarivala zarada, ali ove godine verovatno ćemo biti u minusu. Lane je prosečno kilogram žive vage za tovne svinje iznosio oko 160 dinara i cena se kretala od 140 do 170 dinara. Sada je već dosta dugo 120 do 130 dinara i tokom cele godine je cena bila loša, jer je do juna bila oko 130 do 140 dinara, pa je tokom leta samo na kratko porasla do 150 dinara, ali je potom opet pala. Prema našoj računici potrebno je 132 dinara sa PDV-om, pa bi bar 145 dinara obezbeđivalo neku zaradu – predočava Novak.
U ZZ „Utrine-Obornjača“ je 12 stalno zaposlenih koji opslužuju potrebe u mešaoni stočne hrane, rad na dva otkupna mesta u sezoni preuzimanja žitarica u skladišta, a drže i prodavnicu stočne hrane kod silosa.
Manja poljoprivredna gazdinstva su uglavnom odustala od mlečnog govedarstva jer dok je ranije u većini domaćinstava bilo i do petnaestak krava, oko 90 posto malih proizvođača je prestalo da se bavi mlekom, pa je u Utrinama i Obornjači ostala samo jedna veća farma, a slabije je zastupljen i tov junadi.
Značajnu podršku iz državne kase Ž „Utrine-Obornjača“ upravo je dobila u okviru programa Kabineta ministra bez portfelja Milana Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, jer joj je na na konkursu dodeljeno bespovratno pet miliona dinara za nabavku dva analizatora, kojim se određuje kvaletet žitarica.
„Utrine-Obornjača“ će ova najsavremenija tehnička sredstva koristiti na otkupnim stanicama u Utrinama i Obornjači, gde postoje uslovi za preuzimanje i lagerovanje robe. Podno skladište u Obornjači je u vlasništvu zadruge, dok silos u Utrinama drže već nekoliko godina u zakupu. Otkupljuju se tu žito, ječam, suncokret, kukuruz i sve što ovdašnji paori proizvedu. Analizatori će doprineti da se na licu mesta, kod preuzimanja robe utvrđuje njen kvalitet i da se na tržište plasira po boljoj ceni.
- Sredstva iz konkursa u značajnoj meri su doprinela realizaciji našeg projekta, za koji bi mi kao mala zadruga teško sami obezbedili novac. To će puno značiti za naše zadrugare i kooperante sa kojim sarađujemo jer će biti u mogućnosti da se prilikom isporuke svojih proizvoda odmah uvere u njihov kvalitet. Otkupljivači pšenice već insistiraju da se roba razvrstava po kvalitetu na osnovu sadržaja glutena, proteina i ostalih parametara koji utiču na njen kvalitet, a ne samo na osnovu hektolitarske težine. Pitanje je vremena kada će početi primena novog Pravilnika o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, – ukazuje direktor Novak.
Milorad Mitrović
Projekat “Ada danas“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.