Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Задруга „Утрине-Оборњача“ опслужује паоре два села

16.12.2018. 13:57 14:03
Пише:
Фото: М. Митровић/Мешаона сточне хране у ЗЗ „Утрине-Оборњача”

Земљорадничка задруга „Утрине-Оборњача“ из Утрина је већ својим именом опредељена да буде подршка паорима Утрина и Оборњаче.

Утрине по последњем попису имају 906, а Оборњача 326 житеља, заједно са околним салашима у овом делу атара ађанске општине. Два суседна села чине и једну месну заједницу,  а „Утрине-Оборњача“ има педесетак задругара и око 200 коопераната.

Задруга није имала земљу, нити одвише своје имовине када је 1991. године основана, тако што се издвојила из некада моћног ПИК „Халас Јожеф“. Улагано је у нове магацине, набавку машина, направљена је мешаона сточне хране, постављене колске ваге и полако су стварани услови за опстанак на тржишту. Директор Атила Новак уверава да је ова задруга једна од ретких која је опстала и послује без потреса, без обзира на конкуренцију и додаје да је најважније да задругари и кооперанти имају поверења у задругу. 

- Послујемо већ 27 година и трудимо се да сачувамо ову задругу, да буде ослонац пољопривредним газдинствима и селу – наглашава директор Атила Новак. - Ми смо задруга без сопствене земље, али се трудимо да будемо на услузи нашим паорима који се поред ратарства баве сточарством. Имамо сопствену мешаону сточне хране капацитета до 1.000 тона годишње, што је у функцији услужног това свиња којим се бавимо. Мешаону користимо за производњу концентрата за потребе наших фармера, пошто код нас услужни тов функционише више од две деценије и држимо увек у тову хиљаду и неколико стотина свиња...

За  рад мешаоне сточне хране неопходне сировине се обезбеђују из откупа од својих произвођача.

- Практично, имамо за услужни тов свиња заокружен читав циклус, јер прасад је из обора наших коопераната. Фармери који сарађују са нама већ дуго година, они имају крмаче и ми са њима правимо уговор о услужном тову тако што они прасад из сопственог узгоја за­државају даље у тову по условима који су прецизирани. Предност за фармере је што ми у том тренутку преузету прасад исплатимо про­извођачима, тако да они на тај начин уновче свој труд када прасад достигну тежину од 25 килограма – објашњава директор Новак.

Приликом испоруке товљеника сточари имају још и добит од 10 посто од остварене тежине за уложени труд за исхрану свиња. Фармери треба да после предвиђеног рока испоруче товљеника од 105 килограма, на шта добија уговорених 10 посто за тов, а исплаћује му се и све што је преко те тежине по тржишној цени.

- У пласману товљеника са­рађујемо са неколико откупљивача, кланица, али се нажалост то увек мења. Имали смо дугорочнију сарадњу од 12 година са једним откупљивачем, али је затворио фирму због одласка у пензију. Товљеници сада завршавају код више кланица, као што је „Недељковић“ из Шимановаца, „Про-мес“ из Новог Бечеја, „Голд систему“ из Гунароша  али испоручујемо и другим откупљивачима. Знате како је, плаћају одложено 30 до 40 дана, па морамо некада продати товљенике онима који су ажурнији у исплати – каже Новак.    

Ова година није баш наклоњена свињогојству, пошто је откупна цена товљеника сада ниска, али према речима Атиле Новака, не треба гледати само једну сезону него сагледавати период од неколико година.

- Прошле године је било све у реду, на тову свиња се остваривала зарада, али ове године вероватно ћемо бити у минусу. Лане је просечно килограм живе ваге за товне свиње износио око 160 динара и цена се кретала од 140 до 170 динара. Сада је већ доста дуго 120 до 130 динара и током целе године је цена била лоша, јер је до јуна била око 130 до 140 динара, па је током лета само на кратко порасла до 150 динара, али је потом опет пала. Према нашој рачуници потребно је 132 динара са ПДВ-ом, па би бар 145 динара обезбеђивало неку зараду – предочава Новак.

У ZZ „Утрине-Оборњача“ је 12 стално запослених који опслужују потребе у мешаони сточне хране, рад на два откупна места у сезони преузимања житарица у складишта, а држе и продавницу сточне хране код силоса.

Мања пољопривредна газдинства су углавном одустала од млечног говедарства јер док је раније у већини домаћинстава било и до петнаестак крава, око 90 посто малих произвођача је престало да се бави млеком, па је у Утринама и Оборњачи остала само једна већа фарма, а слабије је заступљен и тов јунади.

Значајну подршку из државне касе Ж „Утрине-Оборњача“ управо је добила у оквиру програма Кабинета министра без портфеља Милана Кркобабића, задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, јер јој је на на конкурсу додељено бесповратно пет милиона динара за набавку два анализатора, којим се одређује квалетет житарица.

„Утрине-Оборњача“ ће ова најсавременија техничка средства користити на откупним станицама у Утринама и Оборњачи, где постоје услови за преузимање и лагеровање робе. Подно складиште у Оборњачи је у власништву задруге, док силос у Утринама држе већ неколико година у закупу. Откупљују се ту жито, јечам, сунцокрет, кукуруз и све што овдашњи паори произведу. Анализатори ће допринети да се на лицу места, код преузимања робе утврђује њен квалитет и да се на тржиште пласира по бољој цени.  

- Средства из конкурса у значајној мери су допринела реализацији нашег пројекта, за који би ми као мала задруга тешко сами обезбедили новац. То ће пуно значити за наше задругаре и кооперанте са којим сарађујемо јер ће бити у могућности да се приликом испоруке својих производа одмах увере у њихов квалитет. Откупљивачи пшенице већ инсистирају да се роба разврстава по квалитету на основу садржаја глутена, протеина и осталих параметара који утичу на њен квалитет, а не само на основу хектолитарске тежине. Питање је времена када ће почети примена новог Правилника о квалитету жита, млинских и пекарских производа, – указује директор Новак.

Милорад Митровић

Пројекат “Ада данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.

Пише:
Пошаљите коментар
Котрљање равницом: У берби мушмула на северу Бачке

Котрљање равницом: У берби мушмула на северу Бачке

02.12.2018. 22:30 22:30