Kotrljanje ravnicom: U berbi mušmula na severu Bačke

Voćar Jene Šerfeze i njegova supruga Erika iz Horgoša, na pijacama u Kanjiži i drugim mestima, uz jabuke na tezgi već godinama u ovo doba, sve do pravoslavnog Božića, imaju ovo voće.

Bili smo u berbi mušmula, koju je Šerfeze zbog nedavnih kiša i u iščekivanju prvog mraza, morao nekoliko dana odlagati. Jene veli da je preporuka stručnjaka da je dobro da pre berbe mušmule uhvati prvi mraz na grani, što za drugo voće nije poželjno.

- Počeli smo berbu i pre mraza, jer nikako da ga dočekamo. Obrane mušmule lagerujemo u hladnjaču, gde je bitno da se čuvaju u holandezima na nižoj termperaturi na plus dva do tri stepena uz visok postotak vlage od 80 do 90 posto i u mraku, da bi tako omekšale. Praktično, posle berbe treba da prođe desetak dana da bi bile spremne za pijačarenje i konzumiranje, jer se mušmule jedu kada su gnjile – objašnjava Šerfeze.

Mušmule su na ovim prostorima zastupljene na okućnicama i voćnjacima, ali obično domaćini neguju stablo ili dva, a zasad ovog voća u porodičnom gazdinstvu Jenea Šerfeza jedini je tog obima na severu Bačke, moguće je čak da je i najveći u Srbiji. Šerfeze priča da se pored proizvodnje grožđa, jabuka, bresaka i zove, za mušmule opredelio sasvim slučajno. Ustvari, 200 stabala mušmula je u mešovitom zasadu u šljiviku! Jene priča da je nekom greškom šljive zasadio sa velikim razmakom između redova i između stabala, pa je tako redak sklop stabala u šljiviku, nečim trebalo popuniti.

- U takvoj situaciji neophodno je bilo nešto smisliti da se greška ispravi, a u razgovoru sa poznanikom, proizvođačem voćnih sadnica iz Trstenika, pao je izbor na mušmulu. Ne mogu reći da me je motivisao neki dohodak, ili da sam nešto znao ili imao iskustvo sa mušmulama, nego sam jednostavno odlučio da pokušam nečim čime se niko drugi u okolini ne bavi. Jer, čime se svi bave tamo obično nema para, mada nema ni u proizvodnji mušmula mnogo para, ali eto, volim da eksperimentišem – kaže Šerfeze.

Šljive i mušmule dobro su se složile u istom voćnjaku i do pre dve godine svih 200 stabala je bilo na broj, sve dok pretprošle sezone stable nije počela da napada ervinija, koja često napada stable dunje, pa se broj stabala mušmule kod Šerfezea smanjio na nešto više od 150. 

- Neodlučan sam šta da radim, da li da stabla koja su uništena zbog napada ervinije nadoknađujem mušmulama ili da smislim nešto drugo – u dilemi je Šerfeze. - Mušmula je atraktivna zbog toga što se ovde njom niko ne bavi na veliko, a i zbog toga što je veoma korisna za ljudski organizam. Do pre dve godine mušmulu ovde ervinija uopšte nije napadala. Kolege voćari su se i čudili da su dunje dosta pogođene, a mušmule ne. Nemam objašnjenje za to, jer za zaštitu mušmule koristim iste mere zaštite kao za dunju, ali i ove szeone bilo je napada ervinije i više isušenih stabala mušmule. Osim ervinije mušmule ništa drugo od bolesti ne napada, čak ni voćne vaši i drugi insekti...

Jene kaže da šljive i mušmule nisu ni pitane da budu u istom zasadu, ali da se ipak dobro slažu.

-Na nekim mestima je tesno, jer se krošnje šljive šire, dok mušmule pod rodom savijaju grane nadole, ali orezivanjem regulišemo prostor tako da ima mesta i za šljive i za mušmule – pojašnjava Jene.

Ukus svojstven mušmulama

Mušterije koje nisu probale mušmule i nisu upoznate sa svojstvima ove, na našim prostorima zapostavljene voćke, obično Jenea Šerfezea pitaju  kakvog je ukusa i druge pojedinosti. Poznato je da plodovi mušmule imaju mnoga lekovita svojstva, između ostalog blagotvorno deluje na probavne organe, a ima i tvrdnji da utiče na potenciju, čak bolje od „afričke šljive“.

- Kad pitaju kakvog je ukusa mušmula, odgovaram im da je to kao da pitaju kakvog je ukusa kivi, koji ima specifičan ukus, pa tako i mušmula, liči na samu sebe, ne može se sa drugim voćem porediti, nego treba probati. Ako nekog uspem da nagovorim da proba, onda nastupa zanimljiva situacija. Kao da neko iz organizma podsvesno komanduje tom čoveku: uzmi još jednu, a to znači da mušmula ima takva svojstva, sadržaj minerala, vitamina i drugih korisnih materija da naš organizam tako reaguje, da moraš uzeti još jednu, a onda i još… – kaže Jene Šerfeze.

Mušmule su ove sezone dale lep rod, kojim se na pijaci najviše bavi Jeneova supruga Erika. Kilogram mušmula na pijaci se prodaje za 120 dinara, a na veliko za 100 dinara. Zbog blizine Mađarske, najveći deo roda mušmula iz voćnjaka porodice Šerfeze proda se komšijama iz susedne zemlje. Jene priča, da su nedavno, dok su iščekivali da vremenske prilike omoguće berbu, došle mušterije iz Mađarske i bile uporne, da bez obzira na kišu njima treba pet-šest gajbica mušmula!

- Mušmula kao voćka nije mnogima poznata na ovom području, ali ko je poznaje ili se zainteresuje i pročita na internetu, koliko ima lekovitih svojstava, postaju stalne mušterije i uporno ih traže na našoj pijačnoj tezgi. Nismo nikada posebno računali koliko su nam mušmule posebno profitabilne, nego su nam više zanimljive zbog atraktivnosti, jer ih drugi nemaju. Do sada smo u jednoj sezoni imali najveći rod od tonu i po plodova mušmula, Sigurno da je proizvodnja jabuka ili nekog drugog voća profitabilnija, ali nećemo se zbog toga odreći mušmula – veli Šerfeze.

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović