Kotrljanje ravnicom: Obori se ni u krizi ne mogu tek tako isprazniti

- Nekada je toliko tovljenika radilo celo selo, gotovo svako drugo domaćinstavu u selu,  a sada se time bavi stotinak gazdinstava. U sretnija vremena nekada su mnogi uz posao u firmi u oborima držali jednu ili dve krmače i utovili  20 do 30 svinja, a sada se radi samo na veliko po par stotina jer nema više “hobi poljoprivrednika”, pogotovo onih koji se bave stočartsvom. I ja sam ušao u priču sa krmačama i tovom par stotina, pa se u krizi ne može tek tako stati, za razliku od onih koji kupuju prasad za tov, pa mogu neku turu i da preskoče. Imam trenutno 15 krmača, ali je došlo do toga da su ljudi sa 50 ili 100 krmača postali hobisti - predočio je za naš list predsednik  kuzminskog Udruženja odgajivača svinja “Graničar” i farmer  Boško Danilović, a sagovornik nam je bio i njegov prethodnik na toj funkciji i sapatnik u svinjarstvu Živorad Živković.

Danilović i Živković konstatuju da se obično naviklo  da poljoprivrednici, bilo da su ratari ili stočari samo kukaju i slažu se da ne treba samo kukati, nego da se mora nastaviti sa radom, ali pogledati istini u oči, pogotovo što je neumitno da svi rade zbog interesa.

- Nas je pogodila ove godine velika cena žitarica, ali ne slažem se sa mnogim kolegama, pogotovo kada Mačvani izađu pa kažu da treba zabraniti izvoz ratarskih proizvoda. Šta njih briga za to, kada ratari žive od toga i hoće da po što većoj ceni prodaju svoje proizvode. Donekle mi koji imamo svoju hranu drugačije računamo i lakše podnosimo krizu, jer ćemo kukuruz i drugo plasirati kroz krmače, prasad i tovljenike. To nije proizvodnja kod koje možeš sad hoćemo - sad nećemo, jer je bavljenje svinjarstvom dugoročno opredeljenje u gazdinstvu. U velikom su problemu oni koji kupuju svu hranu, jer tačno mogu da izračunaju, kada podvuku crtu, imaju tačnu i jasnu računicu, vide koliko ih sve košta i kolika je konverzija. Za razliku od njih mi koji imamo stočnu hranu sa svojih njiva lažemo sami sebe, pa ako je malo lošija cena ne možemo se odmah svega otarasiti i isprazniti obore - kaže Danilović. - Evo, sada je u mesarama poskupelo meso, a cena tovljenika opala. Godinama već nam smeta što nam pričaju kolika je prosečna plata, koja nije ta koliko statistika kaže, pa ljudi kada kupuju skuplje meso misle da mi mlatimo neke pare i bogatimo se, a ustvari svi mi gubimo, farmeri kao prvi u tom lancu, i potrošači. Jer, ne vidim zbog čega je svinjsko meso poskupelo za oko 100 dinara, kada konstatno pada cena tovljenika i varira od 150 do 170 dinara, pod uslovima da daš tovljenike u majici a novce dobiješ u kaputu! Neodrživo je da novac za isporučene tovljenike moraš nekada čekati i stotinak dana - smatra Danilović, uveren da će sve što se dešava na globalnom nivou i u narednom periodu nepovoljno uticati na svinjarstvo i ukupno na stočarstvo.

Farmer i bivši predsednik Udruženja “Graničar” Živorad Živković drži 30 krmača od kojih manji broj prasadi proda i godišnje oko 350 utovi, a pride najkvalitetniju prasad ostavlja kao priplodni materijal za remont sopstvene farme. Živković predočava da na osnovu aktuelnih cena proizvodnja u svinjogojstvu je jako diskutabilna.

- Svi mi koji imamo hranu nekako se snalazimo, ne smemo da računamo i moramo da zažmurimo pa kako prođemo, ali ako se vratimo na one koji kompletno kupuju hranu i moraju da prodaju tovljenike ispod cene koštanja, u velikom su problemu. Jer, realno bi bilo da kilogram tovljenika žive vage staje koliko devet i po kilograma kukuruza, a sada to nije ni blizu. Farmeri koji kupuju hranu mogu da zaustave proizvodnju, da ne započinju novi ciklus tova u svojim oborima i neće toviti gubitke. Međutim, oni koji proizvode prasad za tržište, kome će ih prodati? A što se tiče sopstvenog iskustva u gazdinstvu, mogu reći da nije lako planirati kada ćemo i šta imati, a da možemo utovljeno i prodati - konstatuje Živković.

Slab uticaj na mere države

Odgajivači svinja pa i drugi stočari okupljaju se u raznim udruženjima i asocijacijama, a Boško Danilović i Živorad Živković kažu da je veliko pitanje koliko oni mogu da utiču na program mera Ministarstva poljoprivrede, odnosno države, da stanje u ovoj i drugim sektorima agrara bude bolje. U kuzminskom Udruženju “Graničar” više svoju ulogu vide u tome da doprinesu stručnom osposobljavanju proizvođača, da za edukaciju u selo dovedu istaknute stručnjake da ih upute da im proizvodnja na farmama bude što uspešnija.

- Mi se trudimo da u Kuzminu održimo naše udruženje i Sajam svinja, da bi nečim mogli da se pohvalimo, ali je došlo vreme da ne možemo da se hvalimo onim čime se bavimo, jer u 21. veku naše svinjce držimo pod katancem zaključane, najviše zbog pojave afričke kuge svinja. Jedino se mi koji smo u dvorištu vrtimo oko svinjaca i svinja. Bavimo se svojim gazdinstvima i proizvodnjom, mada ne možemo baš biti ni pasivni, da samo gledamo šta se dešava oko nas. Verovatno nije takva situacija da možemo da aktivnije utičemo na agrarnu politiku, dok se ne poklope neke kockice da bi bilo bolje - uveren je Boško Danilović.

Od momenta pripusta nerasta na krmače i nazimice, mora se čekati tri i po meseca do prašenja, pa se šest meseci prase tovi, tako da je u pitanju period od devet ili deset meseci gde prema rečima Živkovića farmeri nemaju nikakvu sigurnost koliko će to koštati i pošto će tovljenike moći prodati.

- Hranu za potrebe farme možemo da proizvedemo, ali ta hrana ima svoju tržišnu cenu i mi bi umeli da je prodamo, ne bi morali da je propustimo kroz svinje. Na drugoj strani, ako bi prodao krmače i zaustavio tov, posle bi trebalo najmanje godinu i po dana da se sve iznova pokrene - predočava Živković.

Naši sagovornici nisu sigurni šta bi sve valjalo uraditi da gazdinstva koja imaju zaokružen ciklus, od proizvodnje stočne hrane na svojim njivama do isporuke tovljenika, ne odustanu od posla kojim se bave. 

- Subvencije koje daje država nisu negativne, ali su jako male. Sada dobijamo 1.000 dinara po tovljeniku, a dok ga tovimo napravi veći minus nego što će država da podmiri. A što se tiče Robnih rezervi i podmirivanje sa žitaricama, nisu ni Robne rezerve bogom date da imaju toliku količinu robe da mogu podmiriti sve stočare, a i one su tu robu morale da kupe i plate žitarice. Država se tu mora snalaziti, a narod mora nešto da jede. Ne možemo da utičemo na uvoz, jer država je potpisala pretpristupne sporazume koje mora da ispoštuje, a nama kako bude. Možda je velika greška zato što nikad i nikakav dogovor nije mogao da se postigne između tovljača svinja i klaničara. Klaničari gledaju svoj interes i svoj napredak, a stočari ne mogu to da prate - zaključuje Živorad Živković. 

Milorad Mitrović

Projekat „Nepristrasno u Sremskoj Mitrovici“ realizuje “Markons marketing kompani”, a sufinansira Grad Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne odražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva