KOTRLJANJE RAVNICOM Na farmi svinja tove se gubici

Nosilac gazdinstva Žolt Bičkei (50) je u paorluku od malena, pod istim salašarskim krovom je i otac Ferenc, a vredni salašari su oduvek bili opredeljeni da sačuvaju i unapređuju ono što imaju i što je poštenim radom stečeno.

- U poljoprivredi vidimo budućnost, jer smo salašarski poljoprivredni kraj i ponosan sam što sam šesta generacija na salašu. Sinu Balintu je tek deset godina, tako da stasava i sedma generacija, već se uključuje u poslove pa se trudimo i verujemo da će ostati na salašu i nastaviti tradiciju salašarskog poljoprivrednog gazdinstva - uveren je Žolt Bičkei, napominjući da i ćerkica Petronela (13) voli život na salašu i pomaže, a hvali i suprugu Angelu da kada je on na njivi obavlja poslove na farmi.  

- U pristupu poljoprivredi trebalo bi mnogo toga da se promeni, da bi se popravio položaj pre svega malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava - smatra Bičkei. - Mislim da u poslednje vrerme ne ide baš kako bi trebalo i trebalo bi da agrarnu politiku vode oni koji se u nju razumeju. Moj utisak je da su već duže vreme pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, nemaju mnogo veze sa poljoprivredom, a oni nam kroje sudbinu. Na primer, ovog leta kada poljoprivredu pogađa suša ne odstupa se u naplati odvodnjavanja. Od početka godine jako malo smo imali padavina i nije baš imalo šta da se odvodnjava, nemamo kanalsku mrežu za navodnjavanje naših oranica, pa plaćanjem odvodnjavanja samo nekome punimo yepove, a koristi nemamo.

Za sigurniju ratarsku proizvodnju u ataru nema kanala, pa pojedina gazdinstva izlat traže u bušenju bunara iz kojih navodnjavaju useve, međutim, Bičkei je protiv toga da se pijaća voda koristi za te svrhe.  U ataru Dolina i okolini je veliki broj naftnih bušotina, pa naš sagovornik zabrinut da eksploatacijom sirove nafte ne ostanu bez pijaće vode, pogotovo što je primetno da je u odnosu na raniji period, možda i zbog toga ili klimatskih promena, vodonosni sloj opao za metar do dva.  

Bičkei je nezadovoljan i politikom subvencioniranja, potsetivši da kada je krenulo davanje subvencija iznosila je 14.000 dinara po hektaru, ali se taj iznos iz godine u godinu smanjivao na svega 4.000 dinara, što smatra da je nedovoljno.. U ratarskoj proizvodnji gazdinstvo porodice Bičkei zbog potrebe svinjogojske farme zastupljeni su kukuruz, ječam, pšenica i značajnije  mesto je zauzela uljana repica.

- Pod uljanom repicom bilo je 18 jutara i hvala bogu ove sezone to je izgleda najisplativiji deo ratarske proizvodnje. Ostvaren je dobar prinos, jer smo ubrali 2,3 do 2,5 tone po jutru, a postizana je cena od 60 do 65 dinara za kilogram, već u zavisnosti ko je kada mogao da proda rod. Pod ječmom i pšenicom je bilo po deset jutara i prinosi su bili dosta dobri. Ječam hibridne sorte “Sinyente” na oglednoj parceli je po jutru rodio 4,3 tone, a rod pšenice nismo stigli da merimo, sve sam lagerovao na tavanu. Kod ostalih ratarskih kultura efekat suše ćemo videti tek na kraju kada počne berba kukuruza. Pod kukuruzom je oko 20 jutara. Nisam gusto sejao hibride kukuruza sorte BC, koje sejem već desetak godina. Iako je baš u fazi cvetanja bile su tropske vreline, vidim da su klipovi dosta dobro poneli i još bi pomoglo ako bi što pre bilo kiše ovih dana - sumira učinak u ratarskoj proizvodnji Žolt Bičkei. 

Uz ratarsku proizvodnju porodica Bičkei ima zaokružen ciklus u svinjarstvu, od uzgoja dvadesetak krmača od kojih se godišnje isporuči oko 300 tovljenika.

- Zbog krize koja je pogodila svinjarstvo, sada je najbolje ništa ne stavljati na papir i ne računati, jer kako god se izvede ralunica gubitak je evidentan. Trenunto je gubitak po tovljeniku 5.000 dinara, ako se ima u vidu da je otkupna cena tovljenika sada 165 dinara. Godinama već tovljenike isporučujem klanici “Univereksport”, imam sopstvenu vagu i bar što se toga tiče nama problema. Pratio sam šta se događa sa zahtevima udruženja odgajivača svinja zbog nastale krize i koliko vidim, pun je tavan obećanja da će se stanje popraviti. Od obećanja ne možemo da živimo, ako se ovako nastavi dalje, pašćemo na još niže grane. Otkupne cene tovljenika morale bi biti realnije da nemamo gubitaka. Najveći problem je uvoz i ono što se uvozi, pogotovo kada do nas dopiru informacije kakvo se meso se uvozi. Imamo sve uslove i mogućnosti da iz sopstvene proizvodnje podmirimo potrebe i trebalo bi štiti domaće proizvođače i proizvodnju - predočava Žolt Bičkei.    

Tekst i foto: Milorad Mitrović