Imamo dovoljno žitarica, ali iznenađenja su uvek moguća
NOVI SAD: Srbija ima dovoljno zaliha žitarica i u narednom periodu se ne očekuju neke značajnije promene na domaćem tržištu, kaže direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić.
Na domaćem tržištu, usled dovoljnih zaliha žitarica i poljoprivrednih proizvoda ne treba očekivati neke izrazite interne oscilacije, ali svetsko tržište moramo pratiti i reagovati u odnosu na globalna dešavanja, ocenio je Janjić u intervjuu za poslovni portal Magazinbiznis.rs.
Vreme niskih cena poljoprivrednih proizvoda je definitivo prošlo, a još jedan faktor koji u poslednje vreme podgreva tržište su geopolitičke okolnosti odnosno dešavanja između Ukrajine i Rusije, što sve dodatno povećava nervozu, jer je tržište postalo preosetljivo na svaku informaciju, ocenjuje Janjić.
Imamo u ponudi dovoljno žitarica i zbog toga se u narednom periodu ne očekuju neke bitne promene na domaćem tržištu. Trenutno se kukuruzom i pšenicom trguje u većem obimu u odnosu na soju, čiji je pad proizvodnje, zbog prošlogodišnjih loših klimatskih uslova, umanjio ponudu ove žitarice, rekao je Janjić.
Naglasio je da Srbija ima dovoljno poljoprivrednih proizvoda i za svoje potrebe i za izvoz, iako je u 2021. proizvodnoj godini zabeležen naveći broj tropskih dana, uz odsustvo padavina, što je značilo da je to bila jedna od "najstresnijih" godina za biljke, naveo je Janjić.
Na pitanje kako ocenjuje prilike na globalnom tržištu žitarica, šta se najviše kupuje, ko najviše kupuje i da li ima dovoljno žitarica, kaže da cene svih roba, kao što vidimo u svakodnevnom životu, u poslednjih godinu i po dana beleže izrazit uzlazni trend.
Taj trend, dodaje, nije zaobišao ni globalno tržište žitarica.
A pošto smo mi samo ''kap u moru'' tog globalnog tržišta, na istom talasu se kreću i cene u Srbiji. Još jedan faktor koji u poslednje vreme podgreva tržište su geopolitičke okolnosti, odnosno dešavanja između Ukrajine i Rusije, što dodatno povećava nervozu. Tržište je postalo preosetljivo na svaku informaciju ili, još gore, na svaku najavu nekog događaja, naveo je on.
Napomenuo je da su tradicionalno najveći kupci žitarica zemlje Severa Afrike, Bliskog Istoka i Kina, kao najveći svetski uvoznik žitarica i uljarica.
Kina je ujedno i zemlja sa navećim svetskim zalihama kukuruza, pšenice i soje jer, prema procenama, ona drži 69 odsto zaliha kukuruza, 50 odsto pšenice i 35 odsto soje, naveo je direktor Produktne berze Novi Sad.
Na pitanje da li su cene osnovnih žitarica - pšenice, kukuruza i soja u prošle dve pandemijske godine previsoko otišle, kaže da se skokovi cena na tržištu žitarica događaju u naletima.
Ciklično, na svakih četiri, pet godina dogodi se određeni faktor koji dovede do većeg rasta cena na globalnom nivou. Ako današnje cene uporedimo sa onima iz januara 2020, pre pojave globalne pandemije, kada je kilogram kukuruza koštao u proseku 15,15 dinara po kilogramu bez PDV-a, pšenice 19,40 din, a soje 39,54 din, možemo reći da su današnje cene od 27,50 dinara po kilogramu bez PDV-a za kukuruz, 31,40 dinara za pšenicu i 75 dinara za soju - izuzetno visoke, ukazao je Janjić.
Što se tiče cenovnih kretanja od početka godine, na tržištu kukuruza se uz određene oscilacije, kaže, beleži konstantan rast.
Rekao je da je poslednja registrovana cena na nivou istorijskog maksimuma zabeleženog oktobra prošle godine i za dva dinara je viša u odnosu na cenu sa početka godine.
Pšenica je u ovih mesec dana imala blagi pad, da bi se vratila na nivo sa početka godine (31,40 dinara). Kao i kukuruz, zrno soje beleži uzlazni trend, pa se cena ove uljarice sa nivoa od 72,50 dinara sa početka godine popela na pomenutih 75,00 dinara za kilogram. Ako posmatramo kraći vremenski period, od početka ove godine do sada, cene na tržištu osciliraju u oba pravca, sve u zavisnosti od informacije koja se pojavi tog dana, naveo je Janjić.
Na pitanje da li će se ponuda i cene na našoj Produktnoj berzi stabilizovati u narednom periodu, jer je krajem januara ponuđena i prva količina pšenice roda 2022. godine, kaže:
"Što se tiče uticaja novog roda na trenutna cenovna kretanja, još je rano govoriti. Prve ozbiljnije procene će se vršiti na kraju zime odnosno kad se vidi da li ima određenih posledica na stanje ozimih useva. Pojava ponude za pšenicom roda 2022. po ceni od 28,00 dinara za kilogram bez PDV-a i odsustvo potražnje za tom žitaricom, sugeriše da trenutne procene kupaca nisu na tom nivou".
Ocenjuje da je vreme niskih cena poljoprivrednih proizvoda definitivo prošlo pošto inflacija i visoke cene imputa neće dati mogućnost da se cene vrate na pređašnji nivo.
Prema njegovim rečima, tržište će i dalje ostati volatilno, kolebljivo, bar dok ne stigne novi rod.
Posle svake bure, more se smiri, pa se tako može očekivati i krajem ove godine, dodao je on.
Ali - uvek mora biti to ''ali'', već pomenute geopolitičke okolnosti i sve češće vremenske nepogode dovode do neizvesnosti, zbog čega ostavljam mogućnost nekog iznenađenja u narednom periodu, zaključio je Janjić.
