Имамо довољно житарица, али изненађења су увек могућа

На домаћем тржишту, услед довољних залиха житарица и пољопривредних производа не треба очекивати неке изразите интерне осцилације, али светско тржиште морамо пратити и реаговати у односу на глобална дешавања, оценио је Јањић у интервјуу за пословни портал Magazinbiznis.rs.



Време ниских цена пољопривредних производа је дефинитиво прошло, а још један фактор који у последње време подгрева тржиште су геополитичке околности односно дешавања између Украјине и Русије, што све додатно повећава нервозу, јер је тржиште постало преосетљиво на сваку информацију, оцењује Јањић.



Имамо у понуди довољно житарица и због тога се у наредном периоду не очекују неке битне промене на домаћем тржишту. Тренутно се кукурузом и пшеницом тргује у већем обиму у односу на соју, чији је пад производње, због прошлогодишњих лоших климатских услова, умањио понуду ове житарице, рекао је Јањић.



Нагласио је да Србија има довољно пољопривредних производа и за своје потребе и за извоз, иако је у 2021. производној години забележен навећи број тропских дана, уз одсуство падавина, што је значило да је то била једна од "најстреснијих" година за биљке, навео је Јањић.



На питање како оцењује прилике на глобалном тржишту житарица, шта се највише купује, ко највише купује и да ли има довољно житарица, каже да цене свих роба, као што видимо у свакодневном животу, у последњих годину и по дана бележе изразит узлазни тренд.



Тај тренд, додаје, није заобишао ни глобално тржиште житарица.



А пошто смо ми само ''кап у мору'' тог глобалног тржишта, на истом таласу се крећу и цене у Србији. Још један фактор који у последње време подгрева тржиште су геополитичке околности, односно дешавања између Украјине и Русије, што додатно повећава нервозу. Тржиште је постало преосетљиво на сваку информацију или, још горе, на сваку најаву неког догађаја, навео је он.



Напоменуо је да су традиционално највећи купци житарица земље Севера Африке, Блиског Истока и Кина, као највећи светски увозник житарица и уљарица.



Кина је уједно и земља са навећим светским залихама кукуруза, пшенице и соје јер, према проценама, она држи 69 одсто залиха кукуруза, 50 одсто пшенице и 35 одсто соје, навео је директор Продуктне берзе Нови Сад.



На питање да ли су цене основних житарица - пшенице, кукуруза и соја у прошле две пандемијске године превисоко отишле, каже да се скокови цена на тржишту житарица догађају у налетима.



Циклично, на сваких четири, пет година догоди се одређени фактор који доведе до већег раста цена на глобалном нивоу. Ако данашње цене упоредимо са онима из јануара 2020, пре појаве глобалне пандемије, када је килограм кукуруза коштао у просеку 15,15 динара по килограму без ПДВ-а, пшенице 19,40 дин, а соје 39,54 дин, можемо рећи да су данашње цене од 27,50 динара по килограму без ПДВ-а за кукуруз, 31,40 динара за пшеницу и 75 динара за соју - изузетно високе, указао је Јањић.



Што се тиче ценовних кретања од почетка године, на тржишту кукуруза се уз одређене осцилације, каже, бележи константан раст.



Рекао је да је последња регистрована цена на нивоу историјског максимума забележеног октобра прошле године и за два динара је виша у односу на цену са почетка године.



Пшеница је у ових месец дана имала благи пад, да би се вратила на ниво са почетка године (31,40 динара). Као и кукуруз, зрно соје бележи узлазни тренд, па се цена ове уљарице са нивоа од 72,50 динара са почетка године попела на поменутих 75,00 динара за килограм. Ако посматрамо краћи временски период, од почетка ове године до сада, цене на тржишту осцилирају у оба правца, све у зависности од информације која се појави тог дана, навео је Јањић.



На питање да ли ће се понуда и цене на нашој Продуктној берзи стабилизовати у наредном периоду, јер је крајем јануара понуђена и прва количина пшенице рода 2022. године, каже:



"Што се тиче утицаја новог рода на тренутна ценовна кретања, још је рано говорити. Прве озбиљније процене ће се вршити на крају зиме односно кад се види да ли има одређених последица на стање озимих усева. Појава понуде за пшеницом рода 2022. по цени од 28,00 динара за килограм без ПДВ-а и одсуство потражње за том житарицом, сугерише да тренутне процене купаца нису на том нивоу".



Оцењује да је време ниских цена пољопривредних производа дефинитиво прошло пошто инфлација и високе цене импута неће дати могућност да се цене врате на пређашњи ниво.



Према његовим речима, тржиште ће и даље остати волатилно, колебљиво, бар док не стигне нови род.



После сваке буре, море се смири, па се тако може очекивати и крајем ове године, додао је он.



Али - увек мора бити то ''али'', већ поменуте геополитичке околности и све чешће временске непогоде доводе до неизвесности, због чега остављам могућност неког изненађења у наредном периоду, закључио је Јањић.