EKSKLUZIVNO: PRVI PUT U SRBIJI USEVI TRETIRANI KAPSULAMA IZ VAZDUHA Napad dronovima na kukuruzni plamenac PRIRODNIM NEPRIJATELJIMA NA ŠTETOČINU
U okviru evropskih projekata CREDIT Vibes, koji koordinira Institut za kukuruz Zemun Polje, te IPMworks projekta Biosens instituta Univerziteta u Novom Sadu, krajem protekle sedmice kapsule sa Trichogramma parazitskim osicama, koja je prirodni neprijatelj kukuruznog plamenca, prvi put su aplicirane dronovima na poljima organskog i integralno gajenog kukuruza u Srbiji, pri čemu je ukupno tretirano 16 hektara, i to u okolini Kikinde, te u ataru Novog Sada i Zemun Polja.
Nije zgoreg napomenuti da ovaj inovativni pristup povećava efikasnost suzbijanja štetočina i značajno smanjuje uticaj na životnu sredinu u poređenju sa tradicionalnim hemijskim metodama. Istovremeno, korišćenjem dron tehnologije, poljoprivrednici postižu preciznu i ravnomernu distribuciju Trichogramma parazitoida, čime se unapređuju i zdravlje useva i prinos.
Podsetimo, IPMworks projekat stavlja akcenat na integrisanu zaštitu bilja, odnosno skup mera i metoda koje za cilj imaju smanjenje upotrebe hemijskih preparata u poljoprivrednoj proizvodnji, a jedan od načina je upravo suzbijanje štetočina korišćenjem korisnih insekata.
Horizont Evropa projekat CREDIT Vibes, koncipiran je tako da pored istraživanja, fokus bude i na transformaciji istraživačko-razvojnih instituta, odnosno na podizanju njihovih naučnih i administrativnih kapaciteta. Krajnji cilj takvog pristupa je da se, s jedne strane, same naučne institucije osposobe za nalaženje novih izvora finansiranja istraživanja, ali i da se, s druge strane, stvore uslovi za efektivniju implementaciju rezultata tih istraživanja u praksi.
– CREDIT Vibes projekat čini pet radnih paketa, s tim da je prvi isključivo istraživački i usmeren je ka razvoju novog pravca, koji se naziva nutribreeding, a fokusiran je na oplemenjivanje naših poljoprivrednih kultura sa ciljem poboljšanja njihovih nutritivnih osobina – navodi koordinatorka projekta dr Kristina Petrović. – Drugi radni paket je usmeren ka transformaciji Instituta za kukuruz Zemun Polje u pogledu digitalizacije i savremene infrastrukture kao što su kancelarije za projektni menadžment i transfer tehnologije; treći podrazumeva različite radionice i obuke u partnerskim institucijama u Grčkoj i Sloveniji kao i umrežavanje sa drugim međunarodnim istraživačkim timovima, dok se preostala dva radna paketa odnose na diseminaciju i eksploataciju rezultata te projektni menadžment.
Primer dobre prakse za čitav region
Sprovedena demonstracija aplikacije kapsula sa Trichogramma parazitskim osicama u Srbiji predstavlja značajan korak napred, postavljajući tako primer dobre prakse za organsku i integralnu poljoprivredu u čitavom regionu Zapadnog Balkana. U realizaciji ovog za naše uslove pionirskog poduhvatza učestvovali su pored Kristine Petrović, i istraživači iz Instituta za kukuruz Zemun Polje, Instituta Biosense, DronSpray i Balkan Biotek Aleksandar Ivezić, Miloš Rajković, Boris Savović, Tijana Barošević, Tamara Popović i Ivan Postolovski.
Sama istraživanja iz prvog radnog paketa su, inače, usmerena ka rešavanju nekoliko zadataka, a prvi je za cilj imao formiranje banke gena za kulture koje imaju nutritivna svojstva važna za ishranu ljudi, te shodno tome mogu biti izuzetno značajna u daljem procesu oplemenjivanja ciljanih kultura. U sledećem koraku upravo se te kulture stavljaju u organsku proizvodnju i oglede koji podrazumevaju ekološki pristup uključujući pokrovne i združene useve, da bi se videlo kako se one ponašaju u tim uslovima. A u sklopu samog tog zadatka suština je u primeni različitih ekoloških tehnologija, pa se tako i došlo do ideje o primeni kapsula sa Trichogramma parazitskim osicama putem dronova, što je zaista inovativan metod, ne samo u Srbiji nego u čitavom regionu. S obzirom da će insekticidi, kao i svi ostali pesticidi biti zabranjeni u bliskoj budućnosti prema strategiji Zelenog dogovora EU, ova inovativna ekološka zaštita kukuruza dobija još više na značaju.
– Jedan od problema je činjenica da u Srbiji nemamo proizvodnju Trichogramma kapsula, već smo morali da ih čekamo iz uvoza – navodi dr Kristina Petrović. – Srećom, sve smo stigli na vreme, od pribavljanja dozvola pa nadalje, tako da smo u pravom trenutku, u smislu zaštite useva od kukuruznog plamenca, mogli dronovima da apliciramo parazitske osice. Ciljano smo odabrali tri različita lokaliteta u Vojvodini i kada dobijemo rezultate, a očekujemo da će oni biti izvanredni, iz njih će proisteći ne samo naučni rad, nego i mogućnost za dalja istraživanja. Naravno, namera nam je i da istovremeno našim poljoprivrednicima ukažemo na prednosti primene biološkog preparata kao što je Trichogramma, od ekoloških do proizvodnih, u odnosu na klasične insekticide. Na kraju, naša ambicija je da se u budućnosti, s obzirom na to da našoj zemlji nedostaju ovakvi preparati, upravo u Novom Sadu razvije proizvodnja korisnih insekata.
Miroslav Stajić
