ČIJE SU SORTE I HIBRIDI NA NAŠIM NJIVAMA Seme pšenice i soje uglavnom domaće, kukuruza pola-pola, a ostalo zauzeli stranci

Na našim poljima ratari najviše seju uvozno seme uljane repice i suncokreta, a najmanje kupuju strano seme za zasnivanje proizvodnje pšenice i soje, čulo se trećeg dana savetovanja poljoprivrednika i agronoma Srbije i Republike Srpske na Zlatiboru, čiji je domaćin novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo od nacionalnog značaja.

O temi „Semenarstvo u Srbiji izazovi i perpektive” nisu izneti podaci  koliko iznosi izvoz domaćih semenskih kuća na strana tržišta u novcu i količinama ni koliko se godišnje uveze stranog semena u Srbiji. Ali je rukovodilac Odseka za suncokret na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Miklič istakao da je udeo stranog semena u setvi pšenice oko tri procenta, a soje oko pet. Istovremeno, u setvi ove dve kulture - soje koristi se samo 30 odsto deklarisanog semena a kod pšenice najviše 50 odsto.

– Nažalost, imamo pad u korišćenju deklarisanog semena, ali nam nadu ulivaju podsticaji koji će od ove godine dobijati ratari za setvu deklarisanog semena - kazao je dr Miklič, spomenuvši da se prednosti deklarisanog semena ogledaju, između ostalog, i u povećanju prinosa, sprečavanju širenja bolseti i korova biljaka... Naglasio je i da se korišćenjem deklarisanog semena pomažu semenske kuće jer novac kojim kupuju deklarisano seme proizvođači ulažu u stvaranje novih sorti i hibrida koji su u uslovima klimatskih promena, čiji smo svedoci u proteklih desetak godina, i te kako potrebni.

Po rečima dr Mikliča, udeo stranih sorti uljane repice u domaćoj setvi iznosi 85 odsto, suncokreta 80 a kukuruza 52 procenta, dok se proizvodnja šećerne repe u potpunosti zasniva na stranim sortama.

U semenarstvu smo bolji od Italije          

Na savetovanju je ukazano da su temelj uspeha u domaćem semenarstvu postavili ovdašnji stručnjaci kod nas školovani, koji su napravili sistem bolji od mnogih drugih zemalja. - U semenarstvu smo uspešniji od Italije a to ovdašnja javnost ne zna niti očekuje da smo u tom domenu poljoprivrdne nauke uspešniji od drugih razavijenijih zemalja.

- Iz ovih podataka se vidi da je veliki udeo stranih sorti i hibrida pri setvi najvažnijih poljoprivrednih kultura i to je velika šteta, ne samo za semenske kuće već i za dorađivače, laboratorije, proizvođače ...Korišćenjem domaćeg semena širi se proizvodnja u semenarstvu ali jača i poljoprivreda i ekonomija zemlje - kazao je dr Miklič.

On je podvukao da domaći sortiment zaslužuje pažlju, jer da ne zavređuje poštovanje ne bi bio tražen.- Uvozimo seme suncokreta, a naše seme je traženo svuda u svetu. Inistitut za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad” od nacionalnog značaja izvozi seme suncokreta u Rusiju i Ukrajinu – istakao je dr Miklič. - U svakom slučaju, tržište je otvoreno i tako treba i da bude, ali i udeo domaćeg semena treba da bude veći , jer semena imamo dovoljno da od našeg sortimenta u potpunosti možemo da zasnujemo proizvodnju – zaključio je dr Miklič.

        Z. Delić