KAKO PROMENA KLIME UTIČE NA POLJOPRIVREDU Suša sve češća, useve tuče krupniji grad; Najugroženija je proizvodnja kukuruza

Suša, oluje, obilne padavine nisu jedine posledice, već klimatske promene uzrokuju produženje dana, a masovno otapanje polarnog leda preoblikuje Zemlju, pokazale su najnovije analize. Trenutno klimatske promene utiču na produženje dana za milisekundu u veku, ali to je dovoljno da potencijalno poremeti  internet, finansijske transakcije i GPS navigaciju, tvrde naučnici. Takođe, dužina dana utiče i na razvoj biljaka, a time i poljoprivredu.

"Topljenje grenlandskog i antarktičkog leda zbog globalnog zagrevanja redistribuira vodu koja je vekovima bila na visokim geografskim širinama u svetske okeane, što dovodi do više vode u morima bliže ekvatoru. To čini Zemlju spljoštenijom, usporava njenu rotaciju i produžava trajanje dana", kažu naučnici a prenosi britanski Gardijan.

Jedna promena uslovljava drugu i nastaju nesagledive posledice na duže staze. Posledice klimatskih promena sve više oseća i Srbija i to ne na duže staze već i sada. Klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu dr Ana Vuković Vimić izjavila je za RTS da smo nekada imali jednu sušu na svakih 10 godina, a sada čak pet, i da ih možemo očekivati još više. Naredne decenije, smatra ona, imaćemo bar dve suše visokog intenziteta, kakve pamtimo iz 2012, 2017. i 2022. godine. Veliki problem praviće i voda, a za veličinu grada kaže da je od zrna lešnika dogurala do teniske loptice. Zbog klimatskih promena biće učestalije i jake oluje.

"Sve je veća klimatska varijabilnost, odnosno smena sušnih perioda i perioda sa sve jačim padavinama. Smanjuju se dani sa malim i umerenim padavinama, a udeo količine kiše koja padne tokom ekstremnih padavina već je porastao preko 100 odsto. To je nešto što možemo očekivati da će se povećavati zasigurno do sredine 21. veka, a kasnije već zavisi od uspešnosti globalne politike za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte", kaže Ana Vuković Vimić.

Klimatske promene pogodile su i vodne resurse, pa moramo praviti veštačke akumulacije kako bi zalivni sistemi bili održivi. Profesorka klimatologije dodaje da program prilagođavanja ukazuje na to da ćemo morati da menjamo način na koji proizvodimo hranu.

"Što se tiče ratarstva, najpogođenija je proizvodnja kukuruza. Izgleda da naši uslovi više nisu pogodni za te visoke fao-grupe zbog sve sušnijeg leta i sve dužih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na promeni načina proizvodnje, uključivanjem najnovijih saznanja, a ne toliko na promeni naše strukture proizvodnje, jer dosta zavisimo i od tržišta", izjavila je Vuković Vimić.

Šest ekonomija Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi adekvatno zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena, zaključak je regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju  Svetske banke koji je juče objavljen.

Ekonomije Zapadnog Balkana treba da povećaju otpornost na klimatske promene kako bi zaštitile građane i podstakle privredni rast, navodi se u izveštaju Grupe Svetske banke. Kako je navedeno, sprovođenje adekvatnih mera u cilju odgovora na klimatske promene moglo bi doneti ogromnu korist Zapadnom Balkanu. Ova ulaganja pomogla bi da se izbegnu gubici ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da se podstakne privredni rast.

D.U.