ЕКСКЛУЗИВНО: ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ УСЕВИ ТРЕТИРАНИ КАПСУЛАМА ИЗ ВАЗДУХА Напад дроновима на кукурузни пламенац ПРИРОДНИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА НА ШТЕТОЧИНУ

Није згорег напоменути да овај иновативни приступ повећава ефикасност сузбијања штеточина и значајно смањује утицај на животну средину у поређењу са традиционалним хемијским методама. Истовремено, коришћењем дрон технологије, пољопривредници постижу прецизну и равномерну дистрибуцију Trichogramma паразитоида, чиме се унапређују и здравље усева и принос. 

Подсетимо, IPMworks пројекат ставља акценат на интегрисану заштиту биља, односно скуп мера и метода које за циљ имају смањење употребе хемијских препарата у пољопривредној производњи, а један од начина је управо сузбијање штеточина коришћењем корисних инсеката.

Хоризонт Европа пројекат ЦРЕДИТ Вибес, конципиран је тако да поред истраживања, фокус буде и на трансформацији истраживачко-развојних института, односно на подизању њихових научних и административних капацитета. Крајњи циљ таквог приступа је да се, с једне стране, саме научне институције оспособе за налажење нових извора финансирања истраживања, али и да се, с друге стране, створе услови за ефективнију имплементацију резултата тих истраживања у пракси.  

– ЦРЕДИТ Вибес пројекат чини пет радних пакета, с тим да је први искључиво истраживачки и усмерен је ка развоју новог правца, који се назива нутрибреединг, а фокусиран је на оплемењивање наших пољопривредних култура са циљем побољшања њихових нутритивних особина – наводи координаторка пројекта др Кристина Петровић. – Други радни пакет је усмерен ка трансформацији Института за кукуруз Земун Поље у погледу дигитализације и савремене инфраструктуре као што су канцеларије за пројектни менаџмент и трансфер технологије; трећи подразумева различите радионице и обуке у партнерским институцијама у Грчкој и Словенији као и умрежавање са другим међународним истраживачким тимовима, док се преостала два радна пакета односе на дисеминацију и експлоатацију резултата те пројектни менаџмент.

Пример добре праксе за читав регион

Спроведена демонстрација апликације капсула са Trichogramma паразитским осицама у Србији представља значајан корак напред, постављајући тако пример добре праксе за органску и интегралну пољопривреду у читавом региону Западног Балкана. У реализацији овог за наше услове пионирског подухватза учествовали су поред Кристине Петровић, и истраживачи из Института за кукуруз Земун Поље, Института Биосенсе, DronSpray и Балкан Биотек Александар Ивезић, Милош Рајковић, Борис Савовић, Тијана Барошевић, Тамара Поповић и Иван Постоловски.

Сама истраживања из првог радног пакета су, иначе, усмерена ка решавању неколико задатака, а први је за циљ имао формирање банке гена за културе које имају нутритивна својства важна за исхрану људи, те сходно томе могу бити изузетно значајна у даљем процесу оплемењивања циљаних култура. У следећем кораку управо се те културе стављају у органску производњу и огледе који подразумевају еколошки приступ укључујући покровне и здружене усеве, да би се видело како се оне понашају у тим условима.  А у склопу самог тог задатка суштина је у примени различитих еколошких технологија, па се тако и дошло до идеје о примени  капсула са Trichogramma паразитским осицама путем дронова, што је заиста иновативан метод, не само у Србији него у читавом региону. С обзиром да ће инсектициди, као и сви остали пестициди бити забрањени у блиској будућности према стратегији Зеленог договора ЕУ, ова иновативна еколошка заштита кукуруза добија још више на значају.

– Један од проблема је чињеница да у Србији немамо производњу Trichogramma капсула, већ смо морали да их чекамо из увоза – наводи др Кристина Петровић. – Срећом, све смо стигли на време, од прибављања дозвола па надаље, тако да смо у правом тренутку, у смислу заштите усева од кукурузног пламенца, могли дроновима да аплицирамо паразитске осице. Циљано смо одабрали три различита локалитета у Војводини и када добијемо резултате, а очекујемо да ће они бити изванредни, из њих ће проистећи не само научни рад, него и могућност за даља истраживања. Наравно, намера нам је и да истовремено нашим пољопривредницима укажемо на предности примене биолошког препарата као што је Trichogramma, од еколошких до производних, у односу на класичне инсектициде. На крају, наша амбиција је да се у будућности, с обзиром на то да нашој земљи недостају овакви препарати, управо у Новом Саду развије производња корисних инсеката.

Мирослав Стајић