Država kupuje 30.000 tona pšenice
Republička direkcija za robne rezerve ove godine otkupiće 30.000 tona nove pšenice da bi dopunile zalihe, rečeno je „Dnevniku”, ali još ne znaju po kojoj ceni će plaćati ovogodišnji rod. Čekamo da se o tome dogovore ministarstva trgovine i poljoprivrede, naveli su u Republičkim robnim rezervama.
Podsećamo na to da je lane Direkcija otkupila 32.600 tona pšenice po 18 dinara kilogram.
Kolika će biti cena novog roda nije još poznato, ali su pretpostavke da će biti kao i lane, 18 dinara, s PDV-om.
Toj ceni nadaju se i ratari, smatrajući da će kilogram nove pšenice koštati između 17 i 19 dinara, bez PDV-a, mada bi im godio i koji dinar više zbog skupljeg goriva kao značajne stavke u trošku u obradi zemlje. Neki zemljoradnici kažu da će pšenica biti tražena roba jer će prinosi, zbog lokalnih pljuskova i visokih aprilskih dnevnih temeratura, biti niži a zrno srednjeg kvaliteta, pa će to podići cenu ovogodišnjeg roda. Uz to, spominju i da je sada lanjsko žito srednjeg kvaliteta 18 dinara kilogram, bez PDV-a, pa očekuju da će nova pšenica preći 20 dinara i kretati se, s PDV-om, oko 22-23 dinara.
Zato treba sačekati da žetva krene, kada će se početi govoriti i o ceni novog roda. Na prve otkose, po svoj prilici, neće se dugo čekati, imajući u vidu da je vršidba drugih ozimih kultura, zbog uticaja klimatskih promena, počeli pre uobičajenog roka.
Na ovdašnjim oranicama jesenas je posejano 675.000 hektara, što je svojevrstan rekord u odnosu na protekle dve decenije, kažu podaci „Žita Srbije”. Očekuje se da će biti ovršeno oko 3,3 miliona tona pšenice, a od te količine 1,7 milion tona biće izvezeno.
Prinosi će, predviđa se, biti raznoliki zbog vremskih prilika (količine padavina), te da će se kretati između tri i šest tona po hektaru.
U „Žitima Srbije” očekuju da će godina biti rodna, približno kao i 2016, koja je u pogledu prinosa bila rekordna. Takve prognoze temelje na činjenicama da je 80 odsto pšenice posejano u optimalnom roku, a da će blaga zima, bez bolesti, i lokalni pljuskovi doneti, očekuje se, veće prinose u Vojvodini, oko šest tona po hektaru, u odnosu na ostatak Srbije, gde se predviđa oko 5,1 tona.
Z. Delić