Dobra sezona tikava, ludaja, duleka...
NOVI SAD: Sezona je bundeva ili tikava, ludaja, duleka... koju povrtari odnose s njiva i čuvaju da u nadolazećim zimskim danima na pijačnim tezgama i u marketima nude potrošačima za čuveni vojvođanski kolač s tankim korama – bundevaru, premda se od mesa bundeve mogu praviti i drugi kolači, skuvati i ukusna čorba, pire, sok, dečja hrana, pa i pekmez.
Poznata su i lekovita svojstva semenki i hladnog ceđnog ulja pa je gajenje perspektivno, posebno uljne bundeve, zbog visoke cene nerafinisanog ulja.
Iskustva iz drugih zemalja nam pokazuju da se bundeva može višestruko iskoristiti, meso bundeve u prehrambnoj industriji, ljuska, stablo i lišće za stočnu hranu, semenke za ulje, a koren za kalameljenje lubenica i dinja.
Pionir u ovom poslu Ilija Tekić (34) iz Bačkoj Jakra, inače ratar, bundeve radi prvu godinu i predstoji mu berba muskatne bundeve, za čiju proizvodnju se opredelio procenjujući da bez mnogo rada i ulaganja može doneti solidan prihod u odnosu na suvo ratarenje. Da li će imati slatku zaradu znaće, kaže, tek kada ih proda.
– Treba da razradim prodaju, a dok dođem do direktnih kupaca na veliko, nameravam da ih prodajem posredstvom nakupaca na novosadskoj Kvantaškoj pijaci – kaže Tekić, smatrajući da nije pogrešio što se upustio u posao s bundevama jer mu se čini, gledajući ih, da je rod odličan.
Za razliku od njega, Davor Rupčić iz Opova bundevama se bavi 16 godina, a njegovi roditelji ceo radni vek, šest decenija.
Posle toliko godina gajenja, Rupčić kaže da namerava da krene u proizvodnju soka od bundeve. Dok se u tome ne oproba, celoukupan ovogodišnji rod – ribanu bundevu i sečenu na komade – plasiraće poznatim kupcima, deo prodavcima na beogradskim pijacama, a drugu polovinu u velike trgovinske lance.
– Bundeve nisu zahtevne, odgovara im i kišno i suvo vreme, jedino su osetljive na hladnoću pa se zato seju krajem aprila – navodi Rupčić. – Nema godine kada ne rode, samo što mogu da budu veće ili manje, i što ih treba sačuvati od lopova jer, kada se oberu, ostavljaju se na njivama još desetak dana, da još sazreju na suncu.
Još dalje u proizvodnji bundeve otišao je Pavel Svak iz Padine u opštini Kovačica, koji na 15 hektra gaji više sorti uljne bundeve i semenke izvozi za proizvodnju bundevninog ulja u Sloveniju, a deo prodaje domaćem prerađivaču u Novom Sadu.
Litar prerađenog ulja od bundeve u radnjama košta oko 40 evra, ili blizu 5.000 dinara, a kilogram semenki na veliko 400 dinara.
– U poslu sam već četiri godine – priča Svak. – Odlučio sam se za bundevu jer sam, baveći se ratarstvom i setvom kukuruza, pšenice... imao loša iskustva, minimalnu ili nikakvu zaradu, a velika ulaganja, pa sam odlučio da se oprobam u drugoj proizvodnji, slušajući savete stručnjaka iz te oblasti. Iskustva su mi dobra, ali, nažalost, samo jedan mlađi proizvođač iz Padine krenuo je mojim stopama, dok se drugi još bave suvim ratarenjem i kukaju.
On u setvi koristi svoje seme, okopava ih dva do tri puta radi zaštite od korova i drugog posla oko njiih nema pa su i ulaganja mala, oko 200 evra po lancu, s tim što, ukoliko se seje kupovno seme, kaže, onda je trošak još oko 20.000 dinara veći.
Od bundeve se može koristiiti i seme, pa se Josif Mamužić iz Ljukova, kod Subotice, bavi organskom proizvodnjom bundeve sotre olivija, i seme bez ljuske prodaje u prodavnicama zdrave hrane.
– Vreme je idealno za berbu bundeva – kaže Mamužić, ali zbog toga što se bavim organskom proizvodnjom, sve radim ručno, pa treba i vremena i novca za nadnice sezonskim radnicima, ali, s druge strane, organski proizvodi su skuplji, pa ima računa.
Kada bundeva dođe s njive, vadi se seme, pere se i suši, i onda se nosi u trgovine zdrave hrane.
– Sto grama semena košta u radnjama od 150 do 180 dinara, a 40 odsto od te cene je cena semenki na veliko – kaže Mamužić, a semena po jutru može biti od 50 kilograma do 250.
Z. Delić