Добра сезона тикава, лудаја, дулека...

Позната су и лековита својства семенки и хладног цеђног уља па је гајење перспективно, посебно уљне бундеве, због високе цене нерафинисаног уља.

Искуства из других земаља нам показују да се бундева може вишеструко искористити, месо бундеве у прехрамбној индустрији, љуска, стабло и лишће за сточну храну, семенке за уље, а корен за каламељење лубеница и диња.

Пионир у овом послу Илија Текић (34) из Бачкој Јакра, иначе ратар, бундеве ради прву годину и предстоји му берба мускатне бундеве, за чију производњу се определио процењујући да без много рада и улагања може донети солидан приход у односу на суво ратарење. Да ли ће имати слатку зараду знаће, каже, тек када их прода.

– Треба да разрадим продају, а док дођем до директних купаца на велико, намеравам да их продајем посредством накупаца на новосадској Кванташкој пијаци – каже Текић, сматрајући да није погрешио што се упустио у посао с бундевама јер му се чини, гледајући их, да је род одличан.

За разлику од њега, Давор Рупчић из Опова бундевама се бави 16 година, а његови родитељи цео радни век, шест деценија.

После толико година гајења, Рупчић каже да намерава да крене у производњу сока од бундеве. Док се у томе не опроба, целоукупан овогодишњи род – рибану бундеву и сечену на комаде – пласираће познатим купцима, део продавцима на београдским пијацама, а другу половину у велике трговинске ланце.

– Бундеве нису захтевне, одговара им и кишно и суво време, једино су осетљиве на хладноћу па се зато сеју крајем априла – наводи Рупчић. – Нема године када не роде, само што могу да буду веће или мање, и што их треба сачувати од лопова јер, када се оберу, остављају се на њивама још десетак дана, да још сазреју на сунцу.

Још даље у производњи бундеве отишао је Павел Свак из Падине у општини Ковачица, који на 15 хектра гаји више сорти уљне бундеве и семенке извози за производњу бундевниног уља у Словенију, а део продаје домаћем прерађивачу у Новом Саду.

Литар прерађеног уља од бундеве у радњама кошта око 40 евра, или близу 5.000 динара, а килограм семенки на велико 400 динара.

– У послу сам већ четири године – прича Свак. – Одлучио сам се за бундеву јер сам, бавећи се ратарством и сетвом кукуруза, пшенице... имао лоша искуства, минималну или никакву зараду, а велика улагања, па сам одлучио да се опробам у другој производњи, слушајући савете стручњака из те области. Искуства су ми добра, али, нажалост, само један млађи произвођач из Падине кренуо је мојим стопама, док се други још баве сувим ратарењем и кукају.

Он у сетви користи своје семе, окопава их два до три пута ради заштите од корова и другог посла око њиих нема па су и улагања мала, око 200 евра по ланцу, с тим што, уколико се сеје куповно семе, каже, онда је трошак још око 20.000 динара већи.

Од бундеве се може користиити и семе, па се Јосиф Мамужић из Љукова, код Суботице, бави органском производњом бундеве сотре оливија, и семе без љуске продаје у продавницама здраве хране.

– Време је идеално за бербу бундева – каже Мамужић, али због тога што се бавим органском производњом, све радим ручно, па треба и времена и новца за наднице сезонским радницима, али, с друге стране, органски производи су скупљи, па има рачуна.

Када бундева дође с њиве, вади се семе, пере се и суши, и онда се носи у трговине здраве хране.

– Сто грама семена кошта у радњама од 150 до 180 динара, а 40 одсто од те цене је цена семенки на велико – каже Мамужић, а семена по јутру може бити од 50 килограма до 250.

З. Делић