DIPLOMIRALA U EDINBURGU, PA SEJE U GAJDOBRI Mlada poljoprivrednica odlučila da nastavi tradiciju porodice Lambeta

Poljoprivreda može da bude dobar izbor zanimanja, posebno ako se njome bavi u sopstvenom gazdinstvu, nastavajući poslove preuzete od rodatelja.

 Sledeći njihovo znanje i iskustvo, uz primenu savremenih dostignuća u poljoprivrednoj proizvodnji, može se postići odličan prinos, kvalitetan rod i obezbediti pristojna egzistencija.

Milice Lambete iz Gajdobre je završila osnovne i master studije finansija u Edinburgu. Posle šest godina provedenih na školovanju u Velikoj Britaniji, nedavno se vratila kući u Gajdobru.

 − Sticaj okolnosti me je na to naveo. Tata mi je preminuo i rešila sam da se vratim i nastavim njegovim stopama. Bio je među prvim ratarima u Srbiji po postignutim prinosima u poljoprivrednoj proizvodnji − kazala je Milica za “Dnevnik”.

Sada njive obrađuje zajedno sa sestrom Jovanom, studenkinjom Poljoprivrednog fakulteta u Beču, i stricem Goranom. Poljoprvredno gazinstvo Lambeta ima i svoju zemljoradničku zadrugu “Agrogaj” u Gajdobri.

− Ceo život sam provela na zemlji, zemlju volim i poštujem, ona me je othranila i iškolovala, a od tate sam najviše naučila o poljoprivredi − rekla je Milica Lambeta.

 − Planiram da nastavim da idem tatinim stopama. Na našem gazdinstvu pretežno sejemo soju i kukuruz , ali samo NS seme, i ostvarujemo velike prinose. Imamo dobru saradnju sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, institutom od nacionalnog značaja, i ne želimo ništa da menjamo.

Dobrom semenu ne smetaju oluja i suša

Poljoprivredno gazdinstvo Lambeta imalo je prošle godine odlične prinose soje i kukuruza, uprkos sušnoj godini i superćelijskoj oluju u julu. Milica kaže da je prinos soje bio dve tone po hektaru, a kukuruza 11 tona.

 − Mnogi ratari su kukali, imali loš rod i male prinose, ali naše gazdinstvo je dobro prošlo, zbog dobrog izbora NS sortimenta. Nijedna stabljika kukuruza nije bila povijena ni polegla − istakla je Milica Lambeta.

Svako novo seme kukuruza i soje porodica Lambeta poseje na oglednim poljima na svojim oranicama, i tako svake godine, da bi videli kako se određene sorte ponašaju u njihovim uslovima.

− Premda su njive u Gajdobri prve klase a selo poznato po jako vodnoj zemlji, od toga, nažalost, nemamo korist. Veliki problem nam predstavlja što ne možemo da dođemo do vode i oranice se ne navodnjavaju. U Gajdobri ima puno kanala, ali su zarasli šibljem ili zatrpani smećem. Država bi morala da ih osposobi, ali i popravi puteve. Glavni put do njiva gotovo da i ne postoji. Imamo uglavnom novu mehanizaciju, koju uništavamo po lošem putu. Ujedno, velikim mašinama, kombajnima i traktorima, teško dolazimo do naših poseda − kazala je mlada poljoprivrednica.

Ukazala je da bi mladim ratarima trebalo izaći u susret prilikom izdavanja državnih oranica u zakup.

− Poznajem mlade ljude koji bi se oprobali u poljoprivredi, ali nemaju svoju zemlju. Trebalo bi takvima izdavati državne njive po povoljnijim uslovima. U redu su podsticaji koji se mogu dobiti po konkursnim linijama, ali podsticaje treba dati i onima koji nemaju zemlju a hoće da je obrađuju − zaključila je mlada poljoprivrednica Milica Lambeta.         

Z. Delić