ДИПЛОМИРАЛА У ЕДИНБУРГУ, ПА СЕЈЕ У ГАЈДОБРИ Млада пољопривредница одлучила да настави традицију породице Ламбета

Пољопривреда може да буде добар избор занимања, посебно ако се њоме бави у сопственом газдинству, наставајући послове преузете од родатеља.

 Следећи њихово знање и искуство, уз примену савремених достигнућа у пољопривредној производњи, може се постићи одличан принос, квалитетан род и обезбедити пристојна егзистенција.

Милице Ламбете из Гајдобре је завршила основне и мастер студије финансија у Единбургу. После шест година проведених на школовању у Великој Британији, недавно се вратила кући у Гајдобру.

 − Стицај околности ме је на то навео. Тата ми је преминуо и решила сам да се вратим и наставим његовим стопама. Био је међу првим ратарима у Србији по постигнутим приносима у пољопривредној производњи − казала је Милица за “Дневник”.

Сада њиве обрађује заједно са сестром Јованом, студенкињом Пољопривредног факултета у Бечу, и стрицем Гораном. Пољопрвредно газинство Ламбета има и своју земљорадничку задругу “Агрогај” у Гајдобри.

− Цео живот сам провела на земљи, земљу волим и поштујем, она ме је othranila и ишколовала, а од тате сам највише научила о пољопривреди − рекла је Милица Ламбета.

 − Планирам да наставим да идем татиним стопама. На нашем газдинству претежно сејемо соју и кукуруз , али само НС семе, и остварујемо велике приносе. Имамо добру сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду, институтом од националног значаја, и не желимо ништа да мењамо.

Добром семену не сметају олуја и суша

Пољопривредно газдинство Ламбета имало је прошле године одличне приносе соје и кукуруза, упркос сушној години и суперћелијској олују у јулу. Милица каже да је принос соје био две тоне по хектару, а кукуруза 11 тона.

 − Многи ратари су кукали, имали лош род и мале приносе, али наше газдинство је добро прошло, због доброг избора НС сортимента. Ниједна стабљика кукуруза није била повијена ни полегла − истакла је Милица Ламбета.

Свако ново семе кукуруза и соје породица Ламбета посеје на огледним пољима на својим ораницама, и тако сваке године, да би видели како се одређене сорте понашају у њиховим условима.

− Премда су њиве у Гајдобри прве класе а село познато по јако водној земљи, од тога, нажалост, немамо корист. Велики проблем нам представља што не можемо да дођемо до воде и оранице се не наводњавају. У Гајдобри има пуно канала, али су зарасли шибљем или затрпани смећем. Држава би морала да их оспособи, али и поправи путеве. Главни пут до њива готово да и не постоји. Имамо углавном нову механизацију, коју уништавамо по лошем путу. Уједно, великим машинама, комбајнима и тракторима, тешко долазимо до наших поседа − казала је млада пољопривредница.

Указала је да би младим ратарима требало изаћи у сусрет приликом издавања државних ораница у закуп.

− Познајем младе људе који би се опробали у пољопривреди, али немају своју земљу. Требало би таквима издавати државне њиве по повољнијим условима. У реду су подстицаји који се могу добити по конкурсним линијама, али подстицаје треба дати и онима који немају земљу а хоће да је обрађују − закључила је млада пољопривредница Милица Ламбета.         

З. Делић