Mladi poljoprivrednici vole to što rade, ali...
Većina mladih poljoprivrednika u Srbiji vidi sebe u tom poslu i za pet godina jer uživa u onome što radi, a od države očekuju da proizvodnju hrane smatra strateškim sektorom i garantuje otkup i cenu domaćih proizvoda, deo je rezultata studije „Mladi poljoprivrednici i prehrambeni suverenitet” koja je juče predstavljena u Beogradu.
Studija u sklopu projekta „Gajimo uzgajivače”, koji je finansirala Evropska komisija, bavila se mladim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i Hrvatskoj, a sproveli su je AMA – Centar za negu čoveka i prirode iz Srbija i Zelena mreža aktivističkih grupa ZMAG iz Hrvatske.
Mladi poljoprivrednici u obe države najkorisnijim ulaganjem u njihovu proizvodnju smatraju novu mehanizaciju, uvećanje površina, pozicioniranje proizvoda na tržištu, a za mlade u Srbiji značajna je i bolja infrastruktura, rezultati su istraživanja.
Mladi poljoprivrednik iz Kovina, inače diplomirani agroekonomista, Aleksandar Anđelković osim ratarstvom, sa svojom porodicom bavi se i stočarstvom, a naglašava da se poljoprivrednici ne smeju izolovati i usamiti ako žele da opstanu.
– Perspektivu vidim, osim bavljenja poljoprivredom, i u drugim delatnostima, veoma je važno da mladi poljoprivrednik bude socijalno uključen, da se udružuje, da razmenjuje mišljenja, iskustva, ideje – mislim da upravo tu leži tajna uspeha – kaže on, i dodaje da, ako se socijalno isključi, gazdinstvo je osuđeno na propast.
On je naveo i da je problem u Srbiji što su nosioci poljoprivrednih gazdinstava prosečno stariji od 60 godina, i dodao da bi trebalo da glavnu reč u poljoprivrednim porodicama ranije preuzimaju mlađi članovi.
Kako je ocenio, mladi poljoprivrednici mogu uspeti spajajući tradiciju i inovaciju, odnosno „iskustva predaka i porodice, i savremenih sredstava komunikacije – pre svega digitalnih tehnologija”.
– Tako će uspeti da pronađu svoju tržišnu nišu, uski kanal marketinga, možda to neće svi uspeti ali ta šansa postoji – zaključio je on.
Studija „Mladi poljoprivrednici i prehrambeni suverenitet” predstavljena je na panelu u okviru „Belgrade food shonj”-a koji je u toku.
Predstavnik ZMAG-a Dražen Šimleša u izjavi za Tanjug rekao je da je optimistični deo studije izrazito natpolovični stav poljoprivrednika u obe zemlje da se bave tim poslom iz ljubavi i da će nastaviti da se bave njime i u sledećih pet godina.
– Za Srbiju koja je u pretpristupnim pregovorima za EU upozoravajuće je to što je i dalje veoma puno farmi i gazdinstava s malim površinama, s pet i manje hektara, a iskustvo iz Hrvatske nam govori da, ukoliko se mali posedi nisu na neki način udružili u klastere, zadruge, specifične proizvode gde bi zajedno nastupali, biće veoma teško nositi se s masovnom industrijskom konkurencijom – istakao je Šimleša.
Z. Delić