BLIŽI SE SETVA Paori spremni, samo im fali malo novaca

Dok narednih dana ne krenu u atar, imaju još vremena da stave prst na čelo, prisete se kako su prošli lane ili nekom drugom prilikom u ekstremnoj suši, ili godini sa normalnijim klimatskim uslovima, ulaganjima u proizvodnju, cenama svojih proizvoda i kakve su bile krajnje računice.

„Kada poredite hibride kukuruza, onda je najbolje da poredite hibride iz iste grupe zrenja u istim uslovima. Primera radi, mi smo prošle sezone Dane polja održali između Zrenjanina i Melenaca gde je sve od suše izgorelo, a jedan od naših hibrida dao je pet i po tona po hektaru“, naglašava promoter  kompanije “Hemikal Agrosava” iz Šimanovaca Milan Savić.

Većina paora, pa i Miodrag Grbin iz Ostojićeva, žale se da ih je lanjska suša dobro opekla, jer su svi prinosi podbacili, mada prema njegovim rečima u delu severnobanatskog atara su još dobro i prošli, a da je južnije prema Zrenjaninu bilo sve tužnije, pošto mnogi u Melencima, Novom Miloševu i Bašaidu nisu imali skoro ništa da uberu.

„Pšenica, ječam i uljana repica su zasejani, čekamo da obavimo prihranu, a od prolećnih useva sejaćemo što i do sada: suncokret, industrijsku papriku, šećernu repu i kukuruz. Mi smo spremni, samo nam fali malo novaca od države jer se dosta kasni sa subvencijama za priplodna grla i tovnu junad. Gazdinstva nisu u prilici da se specijalizuju za neku proizvodnju, nego moramo da svaštarimo da bi opstali. Pored ratarstva bavim se mlečnim govedarstvom, tovom junadi, držim i ovce, zasnovao sam i zasad maline, pa u šali kažem da samo još marihuanu ne uzgajamo“, ukazuje Grbin.   

Oko 70 jutara obrađuje Brane Zorad iz Čoke, koji pretežno seje kukuruz, pšenicu i soju, za prošlu sušnu godinu kaže da je bila nikakva.

„Kukuruz je podbacio 50 posto, led nam je potukao pšenicu, a jedino je soja dala solidan prinos oko tonu i po zrna po jutru, mada je i ona dobila leda. Jesenas sam zasejao deset jutara pšenice i 22 jutra ječma. Zasad lepo izgledaju, ali kako će biti do žetve, ne bih mogao ništa da kažem, uvek je neizvesno. Na proleće sejaću kukuruz i suncokret. Najveći problem je skupo gorivo, a cena semena je ostala otprilike ista. Oni koji bi mogli da paorima pomognu, ti se baš mnogo ne interesuju za nas. Uporno nas teraju da idemo na kredite, a ne znaju da smo mi prezasićeni kojekakvim zaduženjima. Što god uzimamo, semena i ostalo, sve idemo na zaduženja, jako malo imamo da sopstvenim parama finansiramo proizvodnju. Finansijski smo iscrpljeni do daske, možda je pitanje kako ćemo i započeti prolećnu stevu“, kaže Zorad.

Gazdinstvo Zorana Simića iz Mokrina prostire se na svega 24 jutra, a smatra da se na malom posedu jako teško može opstati samo ratarstvom, pa je uz ratarstvo okrenut intenzivnijem povrtarstvu.

„Od povrća uzgajam industrijsku papriku, kupus, pasulj i drugo povrće, a tržište je na pijaci. Stočarstvom se bavim samo za sopstvene potrebe. Jedino industrijsku papriku uzgajam ugovaranjem za firmu “SD” iz Martonoša. U povrtarstvu nikada se ne zna šta će biti profitabilno, pa kako koje godine bude. Tržište je varljivo, a u suštini kad ima više kultura jedna pokriva troškove, druga ima zarade, a treća je bankrot. Očito je intencija da svi mi na malim gazdinstvima propadnemo, nema nikakve mogućnosti za napredak jer dobiti nema za neki razvoj nego samo za čisto preživljavanje. Skupe su investicije u sisteme za navodnjavanje i drugo. Deo površina navodnjavam, jer bez zalivanja nema povrtarstva, a kako nam suše zadaju nevolje bez zalivnih sistema ni ratarstvo nema perspektivnu. Oni koji nude kredite, ne znam kako povoljne, najpovoljniji su za njih, a veliko je pitanje koliko su povoljni za nas“, smatra Simić.

Milan Stefanovski iz Novog Kneževca proizvodnjom povrća se bavi u zatvorenom prostoru pod plastenicima, konstatuje da se ne može tek tako porediti sa proizvođačima koji rade pod vedrim nebom, ali da problema ima na oba polja.

„Nas muče problemi oko zaštite useva, vremenske prilike i neprilike kada su leta izuzetno topla, što biljke pod plastenikom ili staklenikom ne može tek tako da podnese, a to donosi dodatne troškove“, napominje Stefanovski: „Kupuju se mreže za senčenje, razni preparati kojima se premazuju folije idrugo, a poljoprivrednici koji rade na otvorenom ako nemaju zalivni sistem ne mogu da se nose sa sušom. Veći problem na našem području je što zadnjih godina ima velikog odliva mladih koji odlaze odavde, pa mi kao proizvođači nemamo više toliko potencijalnih kupaca, prvenstveno mladih ljudi koji rade, jer oni koji zarađuju i troše. Imam svoje tezge na pijacama, nosim robu na kvantaške pijace i sarađujem sa piljarima, pa se to itekako osetilo naročito prošle i pretprošle godine u Novom Kneževcu, Kanjiži, Senti, a i da ne pričam o manjim mestima. Veliki je problem za nas je što ima nekontrolisanog uvoza povrća, pogađa nas jer ne možemo da konkurišemo proizvođačima iz Turske, Albanije, Makedonije i Grčke, jer imaju daleko povoljniju klimu.“

Agronom Tima Jovanov iz Novog Kneževca čije gazdinstvo je svedeno na 3,4 hektara takođe naglašava da je prošla godina bila problematična zbog suše, što se odrazilo kod svih kultura, jednino je nešto bolje rodila pšenica, a kukuruz i sve okopavine i povrtarske kulture su podbacili. Novi Kneževac i okolina bili su nekada poznati po proizvodnji industrijske paprike, arpadžika i luka, ali prema rečima Jovanova proizvodnja arpadžika i luka u odnosu na ono što je nekad bilo, svela se na “tragove”, a jedino se zadržala industrijska paprika.

„Pšenica sada ispada najprofitabilnija ako ozbiljnije ne zasuši pre žetve, jer prinosi su relativno dobri, a u poslednje vreme povećavaju se površine pod uljanom repicom i suncokret je prethodnih godina dosta se dobro pokazao“, kaže Jovanov.

Poljoprivrednici su uoči steve u najvećoj dilemi kom cartsvu da se priklone, u pogledu setvene strukture, semena i zaštitnih sredstava, a kao agronom, Jovanov veli da može da se postavi u nekom neutralnom položaju.

„Ako se seje kukuruz, treba se opredeliti za više različitih hibrida, da li od iste ili različitih semenskih kuća i to je nebitno, stvar ličnog opredeljenja. Bitno je zastupljenost različitih hibrida, naročito zbog ovih klimatskih uslova koji nas prate. Uglavnom, svaki proizvođač najbolje zna svoju njivu, a sve naše semenske kuće imaju dobar sortiment i mislim da tu proizvođači malo mogu da pogreše“, zaključuje Tima Jovanov.

Tekst i foto: Milorad Mitrović