БЛИЖИ СЕ СЕТВА Паори спремни, само им фали мало новаца

Док наредних дана не крену у атар, имају још времена да ставе прст на чело, присете се како су прошли лане или неком другом приликом у екстремној суши, или години са нормалнијим климатским условима, улагањима у производњу, ценама својих производа и какве су биле крајње рачунице.

„Када поредите хибриде кукуруза, онда је најбоље да поредите хибриде из исте групе зрења у истим условима. Примера ради, ми смо прошле сезоне Дане поља одржали између Зрењанина и Меленаца где је све од суше изгорело, а један од наших хибрида дао је пет и по тона по хектару“, наглашава промотер  компаније “Хемикал Агросава” из Шимановаца Милан Савић.

Већина паора, па и Миодраг Грбин из Остојићева, жале се да их је лањска суша добро опекла, јер су сви приноси подбацили, мада према његовим речима у делу севернобанатског атара су још добро и прошли, а да је јужније према Зрењанину било све тужније, пошто многи у Меленцима, Новом Милошеву и Башаиду нису имали скоро ништа да уберу.

„Пшеница, јечам и уљана репица су засејани, чекамо да обавимо прихрану, а од пролећних усева сејаћемо што и до сада: сунцокрет, индустријску паприку, шећерну репу и кукуруз. Ми смо спремни, само нам фали мало новаца од државе јер се доста касни са субвенцијама за приплодна грла и товну јунад. Газдинства нису у прилици да се специјализују за неку производњу, него морамо да сваштаримо да би опстали. Поред ратарства бавим се млечним говедарством, товом јунади, држим и овце, засновао сам и засад малине, па у шали кажем да само још марихуану не узгајамо“, указује Грбин.   

Око 70 јутара обрађује Бране Зорад из Чоке, који претежно сеје кукуруз, пшеницу и соју, за прошлу сушну годину каже да је била никаква.

„Кукуруз је подбацио 50 посто, лед нам је потукао пшеницу, а једино је соја дала солидан принос око тону и по зрна по јутру, мада је и она добила леда. Јесенас сам засејао десет јутара пшенице и 22 јутра јечма. Засад лепо изгледају, али како ће бити до жетве, не бих могао ништа да кажем, увек је неизвесно. На пролеће сејаћу кукуруз и сунцокрет. Највећи проблем је скупо гориво, а цена семена је остала отприлике иста. Они који би могли да паорима помогну, ти се баш много не интересују за нас. Упорно нас терају да идемо на кредите, а не знају да смо ми презасићени којекаквим задужењима. Што год узимамо, семена и остало, све идемо на задужења, јако мало имамо да сопственим парама финансирамо производњу. Финансијски смо исцрпљени до даске, можда је питање како ћемо и започети пролећну стеву“, каже Зорад.

Газдинство Зорана Симића из Мокрина простире се на свега 24 јутра, а сматра да се на малом поседу јако тешко може опстати само ратарством, па је уз ратарство окренут интензивнијем повртарству.

„Од поврћа узгајам индустријску паприку, купус, пасуљ и друго поврће, а тржиште је на пијаци. Сточарством се бавим само за сопствене потребе. Једино индустријску паприку узгајам уговарањем за фирму “СД” из Мартоноша. У повртарству никада се не зна шта ће бити профитабилно, па како које године буде. Тржиште је варљиво, а у суштини кад има више култура једна покрива трошкове, друга има зараде, а трећа је банкрот. Очито је интенција да сви ми на малим газдинствима пропаднемо, нема никакве могућности за напредак јер добити нема за неки развој него само за чисто преживљавање. Скупе су инвестиције у системе за наводњавање и друго. Део површина наводњавам, јер без заливања нема повртарства, а како нам суше задају невоље без заливних система ни ратарство нема перспективну. Они који нуде кредите, не знам како повољне, најповољнији су за њих, а велико је питање колико су повољни за нас“, сматра Симић.

Милан Стефановски из Новог Кнежевца производњом поврћа се бави у затвореном простору под пластеницима, констатује да се не може тек тако поредити са произвођачима који раде под ведрим небом, али да проблема има на оба поља.

„Нас муче проблеми око заштите усева, временске прилике и неприлике када су лета изузетно топла, што биљке под пластеником или стаклеником не може тек тако да поднесе, а то доноси додатне трошкове“, напомиње Стефановски: „Купују се мреже за сенчење, разни препарати којима се премазују фолије идруго, а пољопривредници који раде на отвореном ако немају заливни систем не могу да се носе са сушом. Већи проблем на нашем подручју је што задњих година има великог одлива младих који одлазе одавде, па ми као произвођачи немамо више толико потенцијалних купаца, првенствено младих људи који раде, јер они који зарађују и троше. Имам своје тезге на пијацама, носим робу на кванташке пијаце и сарађујем са пиљарима, па се то итекако осетило нарочито прошле и претпрошле године у Новом Кнежевцу, Кањижи, Сенти, а и да не причам о мањим местима. Велики је проблем за нас је што има неконтролисаног увоза поврћа, погађа нас јер не можемо да конкуришемо произвођачима из Турске, Албаније, Македоније и Грчке, јер имају далеко повољнију климу.“

Агроном Тима Јованов из Новог Кнежевца чије газдинство је сведено на 3,4 хектара такође наглашава да је прошла година била проблематична због суше, што се одразило код свих култура, једнино је нешто боље родила пшеница, а кукуруз и све окопавине и повртарске културе су подбацили. Нови Кнежевац и околина били су некада познати по производњи индустријске паприке, арпаџика и лука, али према речима Јованова производња арпаџика и лука у односу на оно што је некад било, свела се на “трагове”, а једино се задржала индустријска паприка.

„Пшеница сада испада најпрофитабилнија ако озбиљније не засуши пре жетве, јер приноси су релативно добри, а у последње време повећавају се површине под уљаном репицом и сунцокрет је prеthodnih година доста се добро показао“, каже Јованов.

Пољопривредници су уочи стеве у највећој дилеми ком цартсву да се приклоне, у погледу сетвене структуре, семена и заштитних средстава, а као агроном, Јованов вели да може да се постави у неком неутралном положају.

„Ако се сеје кукуруз, треба се определити за више различитих хибрида, да ли од исте или различитих семенских кућа и то је небитно, ствар личног опредељења. Битно је заступљеност различитих хибрида, нарочито због ових климатских услова који нас прате. Углавном, сваки произвођач најбоље зна своју њиву, а све наше семенске куће имају добар сортимент и мислим да ту произвођачи мало могу да погреше“, закључује Тима Јованов.

Текст и фото: Милорад Митровић