Biće hlebnog žita na najmanje 500.000 hektara (foto)
Vreme je za setvu pšenice, mada se na njivama, bar je tako u okolini Novog Sada, još uvek bere kukuruz.
Ipak, ozima pšenica je počela da se seje još početkom oktobra pa lepo vreme ratari koriste za oba posla, ali i za druge poljoprivredne radove.
Kao i obično, u poljoprivrednim radovima prednjači noovsadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, gde se već na oglednim poljima zeleni pšenica posejana 7. oktobra.
– Koliko će ove godine biti posejano pšenice još se ne zna pouzdano, ali u svakom slučaju, biće je posejano više nego što nam je potrebno – kaže direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković. – Među ratarima vlada slabije interesovanje za pšenicu, ali to ne znači da će je biti posejano manje nego prošle setve, kada je zauzela 570.000 hektara.
Saković naglašava da će pod pšenicom biti sigurno 500.000 hektara, dok je za domaće potrebne treba milion i po tona, odnosno da pod pšenicom imamo 300.000 hektara.
Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti ističe da je na severu Bačke na nekim parcelama žito već niklo.
– Na pet jutara sam posejao pšenicu pre desetak dana i već se zeleni, i to ne samo na mojoj njivi već i na drugim – veli on.
Šoti kaže da je u senćanskom ataru prava setva počela tek ove sedmice, i da se očekuje da će se sejati još i naredne.
U ataru Budisave, nadomak Novog Sada, Stanko Guberina je ove sedmice posejao pšenicu na pet i po jutara pa je na njivi posle setve sabijao seme i razbijao grudve, a pre polaganja semena oranicu je priremao tanjiranjem i drljanjem.
– Vreme je idealno za setvu jer zemlja nije suva – kazao je Guberina, dodajući da je u delu njive posejao kupovno seme, a u drugom svoje, i da u tome, uveren je, neće omanuti, premda agronomi zbog ćudi klime savetuju da se seje isključivo deklarisano seme zbog većih prinosa i otpornosti smena na vremenske neprilike.
U južnom Bantu setva pšenice je tek počela i, po rečima Nenada Manića iz Udruženja „Banatski paori”, posejana je tek na petini površina. Manić kaže da se očekuje da će ove godine pod pšenicom biti 10 do 15 odsto više površina, na štetu šećerne repe, od koje poljoprivrednici odustaju.
– U pogledu cena, ova setva koštaće kao i lanjska. Ukoliko se seje na svom posedu, ratare će setva po hektaru koštati 35.270 dinara i u tu sumu je uračunato seme, veštačko đubrivo i gorivo, bez rada, a oko 85.000 dinara košta setva na njivama uzetim u arendu – kazao je Manić.
Z. Delić
