Биће хлебног жита на најмање 500.000 хектара (фото)
Време је за сетву пшенице, мада се на њивама, бар је тако у околини Новог Сада, још увек бере кукуруз.
Ипак, озима пшеница је почела да се сеје још почетком октобра па лепо време ратари користе за оба посла, али и за друге пољопривредне радове.
Као и обично, у пољопривредним радовима предњачи ноовсадски Институт за ратарство и повртарство, где се већ на огледним пољима зелени пшеница посејана 7. октобра.
– Колико ће ове године бити посејано пшенице још се не зна поуздано, али у сваком случају, биће је посејано више него што нам је потребно – каже директор „Жита Србије” Вукосав Саковић. – Међу ратарима влада слабије интересовање за пшеницу, али то не значи да ће је бити посејано мање него прошле сетве, када је заузела 570.000 хектара.
Саковић наглашава да ће под пшеницом бити сигурно 500.000 хектара, док је за домаће потребне треба милион и по тона, односно да под пшеницом имамо 300.000 хектара.
Пољопривредник из Сенте Ференц Шоти истиче да је на северу Бачке на неким парцелама жито већ никло.
– На пет јутара сам посејао пшеницу пре десетак дана и већ се зелени, и то не само на мојој њиви већ и на другим – вели он.
Шоти каже да је у сенћанском атару права сетва почела тек ове седмице, и да се очекује да ће се сејати још и наредне.
У атару Будисаве, надомак Новог Сада, Станко Губерина је ове седмице посејао пшеницу на пет и по јутара па је на њиви после сетве сабијао семе и разбијао грудве, а пре полагања семена ораницу је приремао тањирањем и дрљањем.
– Време је идеално за сетву јер земља није сува – казао је Губерина, додајући да је у делу њиве посејао куповно семе, а у другом своје, и да у томе, уверен је, неће оманути, премда агрономи због ћуди климе саветују да се сеје искључиво декларисано семе због већих приноса и отпорности смена на временске неприлике.
У јужном Банту сетва пшенице је тек почела и, по речима Ненада Манића из Удружења „Банатски паори”, посејана је тек на петини површина. Манић каже да се очекује да ће ове године под пшеницом бити 10 до 15 одсто више површина, на штету шећерне репе, од које пољопривредници одустају.
– У погледу цена, ова сетва коштаће као и лањска. Уколико се сеје на свом поседу, ратаре ће сетва по хектару коштати 35.270 динара и у ту суму је урачунато семе, вештачко ђубриво и гориво, без рада, а око 85.000 динара кошта сетва на њивама узетим у аренду – казао је Манић.
З. Делић
