„Žitopromet-mlin”: Pšenica ispod plana, ali biće je dovoljno

Predsednik odbora direktora Predrag Đurović procenjuje da nije realno da će postići očekivano preuzimanje planiranih 70.000 tona, jer su prinosi značajno smanjeni, što je evidentno bilo još nekoliko meseci uoči žetve, najpre zbog suše, a potom zbog prekomernih padavina u maju i pred samo ubiranje letine, ali da očekuje da će ispuniti oko 80 odsto plana. 

- Žetva je počela neuobičajeno kasno početkom jula, nekoliko puta prekidana zbog elementarnih neprilika, tako da je ona u nekoj fazi do četvrtka završena oko 60 posto, a mi se nalazimo na tom nivou prijema ovogodišnjeg roda hlebnog zrna, za nas pomalo neočekivano loše. Skidanje roda su dodatno otežale kiše u vreme žetve, kao i bujanje korova na njivama, tako da su prinosi značajnije manji - ukazuje Đurović, predočavajući da se žetva praktično odužuje do treće dekade jula, što za 22 godine angažmana u „Žitopromet-mlinu“ ne pamti. 

Prvi čovek „Žitopromet-mlina“ napominje da je ponuda pšenice iz ove žetve veoma interesantna za mlinove, te da je neverovatno ali evidentno, da bez obzira na probleme koji se odnose na umanjene prinose i hektolitarsku težinu, u pogledu ostalih komercijalnih parametara pšenica je po kvalitetu zrna na zadovoljavajućem nivou po sadržaju proteina i glutena, što ranijih godina nije bio slučaj, ali su problem primese, sasvim normalno za ovakvu godinu.

„Žitopromet-mlin“ je za otkup u ovogodišnjoj žetvi izišao sa prvom cenom koja je formirana na bazi ponude i tražnje na tržištu od 17,50 dinara plus PDV za kilogram. To je cena koja se isplaćuje pravnim licima i zadrugama, a poljoprivrednim gazdinstvima koja senćanskoj kompaniji direktno predaju pšenicu isplaćuje se 17,90 dinara sa PDV-om.

- Jedan značajan deo proizvođača će sigurno ostaviti pšenicu na lageru u našim silosima, s obzirom da u narednom periodu očekuju da cena bude povoljnija, a da li će se to ostvariti pokazaće vreme - kaže Đurović.

On konstatuje da je druga godina zaredom da se žetva obavlja u otežanim okolnostima, jer je lane bila dugotrajna žetva preko 30 dana zbog stalnih padavina, bila je velika potražnja za pšenicom koja je u vreme žetve nekoliko puta menjala cenu, a bile su na našem području prisutne firme koje su pšenicu kupovale i izvozile.

- Ove godine nemamo tražnje pšenice od firmi koje se bave izvozom, jer nisu zainteresovane, niti ima tražnje za pšenicom u inostranstvu, jer je u okruženju dobar rod i imaju respektabilne količine. Moguće je da se jedan deo pšenice u ovom trenutku nalazi u silosima i podnim magacinima poljoprivrednika, pa se čeka da se ta pšenica ponudi na otkup. Kod nas, a i kod većine žitomlinskih firmi koje se bave preradom, u ovom trenutku nisu ispunjena očekivanja u pogledu preuzimanja planiranih količina. Očekujem da će „Žitopromet-mlin“ postići preuzimanje preko 80 posto planirane količine pšenice, u ovom prvom trenutku. Verovatno nakon toga, ako bude bilo potrebe i uslova ćemo kupovati pšenicu na našem tržištu, što se nikad do sada nije dešavalo, jer smo obično svoje potrebe zadovoljavali u samoj žetvi - objašnjava Đurović.

Sve količine pšenice „Žitopromet-mlin“ samelje u sopstvenim mlinovima pa brašno i ostale žitomlinske proizvode plasira na domaće i inostrano tržište, kao i za proizvodnju testenina, hleba i peciva u sopstvenim pogonima.

U vreme žetve jedan broj proizvođača pšenicu prodaju odmah, a svi koji to mogu gledaju da određenu količinu zadrže za kasniju prodaju. Đurović smatra da je to mogućnost proizvođača da na taj način odlučuju o onome što su proizveli, pa preuzimaju taj rizik na sebe, prateći kao i ranijih godina dešavanja na berzama i tržištu pšenice.

- Pšenica je berzanska roba, tako da i mi po tome postupamo. Ono što je evidentno, da u okruženju su cene pšenice na našem, odnosno čak i na nešto nižem nivou, normalno uz subvencije koje proizvođači u tim državama dobijaju, predstavlja značajno više prihode nego što je slučaj kod nas. Ponuda je u okruženju u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj, takva da imaju viškova pšenice, pa se ne očekuje značajna tražnja. Eksperti koji prate stanje u ovoj oblasti procenjuju da će proizvodnja pšenice na globalnom nivou biti rekordna u svetu, tako da se enormna tražnja ne očekuje ni na drugim tržištima. Može da se desi da ovo bude jedna godina sa stabilnom cenom pšenice, možda sa nekim blagim rastom u narednom periodu, ali sigurno da tražnja neće biti na nivou kakva je bila prošle godine, kada je bilo potrebe i za izvozom, što je doprinelo da cena sa 16,50 naraste do 23,50 dinara pri kraju poslovne godine, odnosno uoči ove žetve - naglašava Đurović. 

         Milorad Mitrović