AKO JE SUNCOKRET 40 DINARA, ZEJTIN MORA DA KOŠTA 125 DINARA Na ulju neko masovno zarađuje jer su uljarice jeftine

Zejtin po 144 dinara iz akcije „Bolja cena”  dolazi pred potrošače od lanjskog suncokreta, kada je kilogram uljarice koštao skoro 73 dinara (72,8), pa je i cena litre ulja bila visoka, zbog čega je koštanje zejtina sve do kraja maja bila ograničena Uredbom Vlade Srbije do 220 dinara.

Država jeftinijim uljem sada nastoji da zaštiti standard građana i zaustavi inflaciju, mada čim se zejtin može kupiti i po još nižoj ceni od 144 dinara, namirnica sigurno može da bude još jeftinija, jer novi rod suncokreta ima znatno nižu cenu nego prošle žetve, malo iznad 40 dinara.

Jedan od najvećih otkupljivača uljarice „Viktoriaoil” objavila je pre nekoliko sedmica konačnu cenu suncokrta - 37,5 dinara bez PDV-a, odnosno 41,2 dinara sa porezom na dodatu vrednost, po kojoj će kupovati rod iz ove žetve od otkupljivača, velikih trgovaca - vlasnika silosa u kojima se lageruje suncokret sa njiva od ratara, direktnih proizvođača.

Po 41,2 dinara novi rod uljarice plaćaće, sigurno, i drugi otkupljivači suncokreta, dok će vlasnici silosa, da bi zaradili, ratarima isplaćivati malo manje para - od 50 para do dinar i po po kilogramu.

Zato, ako je lane bilo razloga da flašu ulja u radnjama plaćamo 220 dinara, mada ga po toj ceni ima i sada na policama marketa, sada kada fabrike krenu da prerađuju novi rod suncokreta, ne postoji nijedan razlog da ovu namirnicu plaćamo po sadašnjim cenama jer je ovogodišnji rod suncokreta jeftiniji za 31,6 dinara u odnosu na lanjski.

Direktor uljare u Šidu u sastavu „Vikoriaoil” Siniša Košutić izjavio je za „Dnevnik” da bi realno boca zejtina trebala da košta od 120 do 125 dinara, ali da fabrike ulja ne odlučuju koliko će ulje koštati u radnjama.

- Ulje je u radnjama bilo skupo prošle godine jer je i suncokret bio skup, i to ne samo kod nas već i na inotržištima. Sada su prilike na svetskom tržištu pa i ovde drugačije, svuda je suncokret jeftiniji. Naspram toga, biće jeftiniji suncokret i ta niža cena uljarice uticaće i da fabrička cena prerađenog jestivog ulja bude niža - kazao je Košutić.

I agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulana kazao je za „Dnevnik” da na koštanje namirnice utiču dešavanja na svetskom tržištu, koja se prelamaju i na domaće prilike.

Ulja uvek bilo dosta, za nas i druge

Po rečima agrarnog analitičara Branislava Gulana, ove godine imamo više posejanog suncokreta nego prošle godine, verovatno zbog lanjske dobre cene suncokreta.

- Pod suncokretom je ovog proleća bilo oko 280.000 hektara, a lane je zauzeo oko 250.000 hektara. Prosečan prinos na nivou Srbije je oko tri tone po hektaru - kazao je Gulan. - Za domaće potrebe nam treba između 80.000 tona i 100.000 tona, a godišnje proizvedemo više od 200.000 tona ulja.

- Ulje bi trebalo da bude jeftinije, a za koliko će cena zejtina biti niža od sadašnjih cena, ne zavisi samo od toga koliko će koštati rod suncokreta, već i kolike će biti marže u radnjama - istakao je Gulan.

Ukazao je da je za potrošače bitno da imamo domaće uljare koje pokrivaju potrebe stanovništva i da imamo različite cene, jer imamo više uljara i privatne robne marke.

- Suncokret prerađuju tri velike fabrike i imamo privatne robne marke trgovinskih lanaca koji imaju i nešto niže cena nego brendirana ulja, što kupcima daje mogućnost izbora koje će ulje kupiti i po kojoj ceni - istakao je Gulan.

Podvukao je i da je država u akciji „Bolja cena” snizila cenu boce ulja, uprkos tome što fabrike ulja tek sad kreću da prerađuju novi rod suncokreta.    

Z. Delić