(FOTO) POČELA ŽETVA ULJARICA Varljivo leto dobro SKRESALO rod suncokreta
Žetva suncokreta počela je na području opštine Žitiše u Srednjem Banatu. Već godinama ratari u tom kraju prvi počinju da žanju uljarica a posle njih u posao kreću i drugi zemljoradnici duž Panonske nizije i šire.
Očekuje se da će visoke dnevne temperature ovih dana doprineti da uljarica brže dospe za žetvu i posao krene u punom obimu već za nedelju dana.
Po rečima ratara Đorđa Milotina iz Torka (Begejci), u opštini Žitište, ove godine ne očekuju se veliki prinosi ni da će cena suncokretovog zrna uspeti da pokrije gubitke kojih će paori sigurno imati.
- Veliko nevreme, led i olujni vetar na mnogim poljima uništili su usev sasvim ili bar 20 odsto, pa će, u zavisnosti od obima štete, biti i prinosi ne samo na području opštine Žitište, gde je pod uljaricom oko 2.000 hektara, već i drugim delovima zemlje - kazao je Milotin za „Dnevnik”.
Lane bilo dve tone zrna po hektaru
Ove godine pod suncokretom imamo 240.305 hektara prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Lane smo suncokreta imali posejanog na 245.000 hektara i dobili, u proseku, oko tri tone po hektaru.
On pod suncokretom ima 60 jutara na više njiva, gde su prinosi raznoliki. Na jednoj oranici dobio je svega 150 kilograma suncokreta po jutru, dok je na drugoj imao malo više zrna, ali kada sabere rod na svih 60 jutara, Milotin kaže da će imati 800 kilograma do tone po jutru
Kako je naveo, te količine suncokreta imaće i drugi ratari, jer nema područja u Srbiji gde nevreme nije ostavilo traga na uljarici.
Milotin kaže da otkupljivač u Torku daje akontnu cenu za suncokret od 40 dinara po kilogramu, što je niska cena u odnosu na lanjsku i na to što će ove godine suncokreta biti manje nego lane.
- Koliko god cena suncokreta bude bila, neću uspeti da nadoknadim troškove setve, ni ja ni drugi poljoprivrednici, jer će akontna cena kod svih otkupljivača biti ista, ili približna - naglasio je Milotin. - Lane je cena suncokreta bila solidna (72,8 dianra), imali smo nešto para da uložimo u novu setvu i još smo malo i zaradili, a država je davala skoro osam dinara po kilogramu.
Veliku pomoć, naglasio je Milotin, neće imati ni od osiguranja jer useve decenijama osigurava. - Godišnje plaćam osiguranje od 420.000 do 500.000 dinara, u zavisnosti od toga koju površinu i visinu prinosa osiguravam. - Procenitelj je bio iz osiguravajućeg društva, video šteti i rekao da će šteta biti nadoknađena, ali ne sasvim. Biće mi samo isplaćena šteta do momenta kada je nastala, a ne vrednost useva kome je trebalo još mesec dana da stigne za žetvu i u kojoj imam i troškove kombajniranja i prevoza.
Z. Delić