АКО ЈЕ СУНЦОКРЕТ 40 ДИНАРА, ЗЕЈТИН МОРА ДА КОШТА 125 ДИНАРА На уљу неко масовно зарађује јер су уљарице јефтине

Зејтин по 144 динара из акције „Боља цена”  долази пред потрошаче од лањског сунцокрета, када је килограм уљарице коштао скоро 73 динара (72,8), па је и цена литре уља била висока, због чега је коштање зејтина све до краја маја била ограничена Уредбом Владе Србије до 220 динара.

Држава јефтинијим уљем сада настоји да заштити стандард грађана и заустави инфлацију, мада чим се зејтин може купити и по још нижој цени од 144 динара, намирница сигурно може да буде још јефтинија, јер нови род сунцокрета има знатно нижу цену него прошле жетве, мало изнад 40 динара.

Један од највећих откупљивача уљарице „Викториаоил” објавила је пре неколико седмица коначну цену сунцокрта - 37,5 динара без ПДВ-а, односно 41,2 динара са порезом на додату вредност, по којој ће куповати род из ове жетве од откупљивача, великих трговаца - власника силоса у којима се лагерује сунцокрет са њива од ратара, директних произвођача.

По 41,2 динара нови род уљарице плаћаће, сигурно, и други откупљивачи сунцокрета, док ће власници силоса, да би зарадили, ратарима исплаћивати мало мање пара - од 50 пара до динар и по по килограму.

Зато, ако је лане било разлога да флашу уља у радњама плаћамо 220 динара, мада га по тој цени има и сада на полицама маркета, сада када фабрике крену да прерађују нови род сунцокрета, не постоји ниједан разлог да ову намирницу плаћамо по садашњим ценама јер је овогодишњи род сунцокрета јефтинији за 31,6 динара у односу на лањски.

Директор уљаре у Шиду у саставу „Викориаоил” Синиша Кошутић изјавио је за „Дневник” да би реално боца зејтина требала да кошта од 120 до 125 динара, али да фабрике уља не одлучују колико ће уље коштати у радњама.

- Уље је у радњама било скупо прошле године јер је и сунцокрет био скуп, и то не само код нас већ и на инотржиштима. Сада су прилике на светском тржишту па и овде другачије, свуда је сунцокрет јефтинији. Наспрам тога, биће јефтинији сунцокрет и та нижа цена уљарице утицаће и да фабричка цена прерађеног јестивог уља буде нижа - казао је Кошутић.

И аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулана казао је за „Дневник” да на коштање намирнице утичу дешавања на светском тржишту, која се преламају и на домаће прилике.

Уља увек било доста, за нас и друге

По речима аграрног аналитичара Бранислава Гулана, ове године имамо више посејаног сунцокрета него прошле године, вероватно због лањске добре цене сунцокрета.

- Под сунцокретом је овог пролећа било око 280.000 хектара, а лане је заузео око 250.000 хектара. Просечан принос на нивоу Србије је око три тоне по хектару - казао је Гулан. - За домаће потребе нам треба између 80.000 тона и 100.000 тона, а годишње произведемо више од 200.000 тона уља.

- Уље би требало да буде јефтиније, а за колико ће цена зејтина бити нижа од садашњих цена, не зависи само од тога колико ће коштати род сунцокрета, већ и колике ће бити марже у радњама - истакао је Гулан.

Указао је да је за потрошаче битно да имамо домаће уљаре које покривају потребе становништва и да имамо различите цене, јер имамо више уљара и приватне робне марке.

- Сунцокрет прерађују три велике фабрике и имамо приватне робне марке трговинских ланаца који имају и нешто ниже цена него брендирана уља, што купцима даје могућност избора које ће уље купити и по којој цени - истакао је Гулан.

Подвукао је и да је држава у акцији „Боља цена” снизила цену боце уља, упркос томе што фабрике уља тек сад крећу да прерађују нови род сунцокрета.    

З. Делић