Piletinu prate dok ne stigne pod viljušku

poslednjoj dekadi najveći porast zabeležen upravo u produkciji pilećeg mesa. Prema prosečnoj potrošnji, pileće meso je danas na drugom mestu, a projekcije pokazuju da će trend potrošnje živinskog mesa nastviti i dalje da raste. Prosperitetu  i napretku ove industrije u Evropskoj uniji posvećuje se velika pažnja. U živinarstvo EU ugrađen je  integrisan proces proizvodnje pod nazivom  „od njive do viljuške“, koji podrazumeva  uključivanje svih aspekata od proizvodnje jaja, uzgoja pilića, proizvodnje stočne hrane do prerade  živinskog mesa, koji garantuje  kvalitetno, bezbedno i sledivo živinsko meso. Važnu ulogu u tom procesu napretka živinarstva igra  promocija kvaliteta živinskog mesa EU porekla  na tržištima kao što su Srbija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Kosovo, čiji krajnji cilj jeste povećanje potrošnje tog mesa iz EU.

Promocija kvaliteta na ovim tržištima bila je predmet projekta koji je u dva navrata realizovalo Gospodarsko-interesno udruženje (GIZ) mesne industrije Slovenije u saradnji sa Republikom Slovenijom i uz učešće Agencije „Dialog-si.net d.o.o.“ Projekat „Kvalitetno, bezbedno, sledljivo – živinsko meso EU porekla“ čija vrednost je nešto manje od 1.6 miliona evra, sa 50 odsto sufinansirala je Evropska unija, a njegova druga faza završva se u februaru naredne godine.

-Politička i ekonomska saradnja između Srbije i Slovenije je dobra – rekla je predstavnica GIZ-a i vođa tog projekta Ana Ahčin na promociji u sedištu udruženja u Ljubljani. -  Srbija ostaje jedan od važnih pratnera Slovenije s obzirom  na vrednost robne razmene u proteklom periodu.  S druge strane, u  mnogim oblastima postoji mogućnosti za saradnju koje nisu iskorišćene. Zahvaljujući finansijskoj podršci EU i  u predstojećem trogodišnjem periodu bićemo prisutni na srpskom tržištu s tim što će tada u okviru promotivnog projekta akcenat biti stavljen na proizvode od svinjskog mesa, koji su uključeni u šeme kvaliteta. U projekat promocije kvaliteta živinskog mesta poreklom iz EU, koji se od 2014. sprovodi i u Srbiji, uključeni su i slovenčaki proizvođači “Perutnina Ptuj“, „Pivka Perutninarstvo“  i „Panvita agromerkur“. Kako je rečeno, ova tri proizviđača obezbeđuju kvalitet živinskog mesa uzgojem koji životinje tretira na human način, uz pažljiv nadzor  u svim fazama, što potvrđuju njihovi brojni sertifikati o kvalitetu.

- Ciljevi kampanje bili su povećati prepoznatljivost vrednosti kvalitetnog živinskog mesa poreklom iz EU, upoznavanje potrošača sa propisima  koji garantuju da im na stolove stiže kvalitetno i i sigurno meso uz potpunu sledivost  proizvodnje i kontrole kvaliteta – naglasila je Ana Ahčin. – Osim toga, radilo se i na podizanju nivoa svesti o proizvodima uključenim u evropske šeme kvaliteta, ali iza svega toga stoji  nastojanje da se  poveća potrošnja  tog mesa iz EU za 4 do 6 odsto.

Brojne aktivnosti su bile izvedene  u sklopu kampanje, počev od degustacija mesa i prerađevina na prodajnim mestima,  kuvarska takmičenja, pri čemu je deljena i promotivna brošura, stručne radionice, pres konferencije, do studijskih poseta novinara.         

Od kolike je važnosti da potrošači prepoznaju proizvode višeg kvaliteta objasnila je predstavnica slovenačkog Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i prehranu Janja Kokal Prošek na primeru nove nacionalne šeme kvaliteta „Odabrani kvalitet Slovenija“. Ova šema kvaliteta zasniva se na slovenačkom   Zakonu o promociji poljoprivrednih proizvoda i hrane iz 2011. On je, kako je kazala, Janja Kokal Prošek,  platforma za informisanje potrošača  o šemama kvaliteta i o tome  šta je bitno za potoršača kada odlučuje koji proizvod će kupiti.

- Naše Ministarstvo od 2011. radi puno na informisanju potrošača – rekla je  Jana Kokal Prošek. - Više od pet godina trebalo je da prođe da bi se prvi proizvodi  iz te nacionalne šeme  stigli na police trgovina i nosili tu oznaku. U toj šemi su proizvodi iz sektora mleka i mlečnih proizvoda, te  goveđeg i pilećeg mesa. Radimo puno na informisanju potrošača i svaki put u okviru  kampanje sprovodimo i istraživanje  kako kupci reaguju kada dođu u kopovinu.

Istraživanja su, kako je istakla Janja Kokal Prošek, pokazala da više od 50 odsto potrošača  čita deklaracije, interesuje se za poreklo sirovine i spremni su da daju 5 do 10 odsto više novca za proizvode koji su u šemama kvaliteta ili za one koji imaju bitne informacije o proizvodu.

-Po našim predviđanjima, čitav sektor mleka i prerade mleka i veliki deo sektora mesa Slovenije ući će u ovu šemu – rekla je Kokalj Prošek. – Nakon obimnog posla koji je potrajao četiri godine, došli smo do tačke da se mogu sertifikovati što će se najverovatnije dogoditi uskoro,  u januaru ili februaru. Moramo priznati, teško je bilo objasniti seljacima da ta šema kvaliteta ima dugoročne efekte i da  je to dodatna vrednost. Prvo smo počeli s edukacijam potrošača, ali se radilo i  sa proizvođačima i prerađivačkom industrijom, kod koje nije bilo problema jer ona to razume.

Evropska unija sa zakonodavstvom koje moraju poštovati svi koji žele da trguju prehrambenim proizvodima na domećem ili tržištu trećih zemalja, strogim pravilima u pogledu označavanja proizvoda, tržišnim standardima i stalnim poboljšanjima bezbednosti proizvoda kroz celi prehrambeni lanac, i sve više prisutnim integrisanim lancem, obezbeđuje potrošačima bezbedne i kvlitetne proizvode. Da bi ih potrošači prepoznali i odabrali uvedene su te  posebne oznake i osmišljen sistem kojim se reguliše i istovremeno podstiče proizvodnja i trgovina takvih proizvoda. Šeme kvaliteta u suštini od koristi su i proizvođačima, posrednicima, ali možda i najviše samim potrošačima.

Zorica Milosavljević

Predstavljanje projekta Interesno udruživanje kao nekadašnje zadruge

Gospodarsko- interesno udruženje mesne industrije Slovenije okuplja 17 slovenačkih mesno-prerađivačkih kompanija. Zastupa interese svojih članica i  cilj joj je povaćanje i  poboljšanje rezultata u tom sektoru. Od 2003. godine intenzivno organizuje brojne promotivne projekte u kojima je fokus stavljen na kvalitet i bezbednost mesa i mesnih prerađevina slovenačkog i evropskog porekla na  nacionalnom i tržištima u trećim zemljama.

Robna razmena 710 miliona evra

Robna razmena Srbije i Slovenije od januara do septembra ove godine iznosila je 710,9 miliona evra i beleži povećanje od 14,2 odsto u odnosu na isti period 2015. godine. Izvoz u Sloveniju ostvaren je u vrednosti od 323,6 miliona evra, što je za 14,6 više nego u  2015. I uvoz iz te zemlje povećan je za 6,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine i bio je 387,3 miliona evra, tako da  je deficit u robnoj razmeni na našoj strani i iznosi 63,7 miliona evra.