У Словачкој се осам сати ради, али се и заради
НОВИ САД: Недовољно радних места у Србији отворило је врата за одлазак грађана наше земље пут неких других држава да би обезбедили егзистенцију.
На тај корак многи се одлучују самостално, али треба рећи да је нашим грађанима веома тешко да добију радну дозволу у земљама Европске уније, као и да се у тим земљама може провести само одређено време. Због тога није неуобичајено да се оде без потребних докумената, пре свега без радне дозволе, а кад стигну последице – онда је касно.
Наравно, има и оних који на рад у иностранство крену организовано, преко агенција за запошљавање, које би радниике требало у потпуности да обавесте о условима рада и боравка у тој земљи током радног ангажмана. Већ дуже пут Словачке организовано, преко агенција за запошљавање, одлази много грађана Србије и од самог почетка њихов одлазак да раде у неку од бројних фабрика, за које нема довољно радне снаге у Словачкој, изазива различите реакције.
д оних да је рад на тракама веома тежак, а мало плаћен, да су услови лоши, а потом су уследили и написи да је повећан број крађа и нарушавања реда у градовима у којима раде српски радници, а недавно су грађани једног места у Словачкој потисали петицију против адаптације интерната у којем би ти радници требало да буду смештени.
Шта је истина тешко је рећи јер грађани Србије који раде или су радили у Словачкој нису баш расположени да причају, али указују на то да током боравка у тој земљи нису приметили да су Словаци уплашени од радника из Србије те да српски медији пренаглашено и не потпуно тачно извештавају о условима рада у тој земљи. При томе истичу да то највише штете наноси баш радницима из Србије који желе поново тамо да раде.
„Једна агенеција за привремено запошљавање је затворена, а још три су изгубиле дозволу на нашем простору“, рекао је министар за рад Александар Вулин и додао да је затворена агенција „Ларго Србија”, која је регистрована и у другим земљама као „Ларго Мађарска” и „Ларго Словачка”.
Суштински, како је радницима из Србије у Словачкој знају они који су тамо били или су сада тамо, а највећи број њих нема веће замерке на живот у тој земљи и однос грађана Словачке према њима, услове рада, као ни на зараде. Указују на то да се углавном поштује оно што је договорено, да се ради осам сати и сваки прековремени сат плаћа, да се дневница разликује, али да се може може зарадити и више од 600 евра месечно. Готово без изузетка указују на то да се тих осам сати ради, али да су због тога и ангажовани, те да су зараде за исти или сличан посао у Србије мање.
Да је то тачно, јасно је само на основу минималне зараде, која је у Србији око 22.500 динара у просеку, што је мање од 200 евра. Иако су зараде запослених у Србији у фабрикама попут словачких више од минималца и крећу се од око 26.000 до око 35.000 динара, опет су оне у Словачкој више. И, да не буде забуне, трошкове за храну, струју, воду, телефон... радници имају и у Словачкој и у Србији.
ато и поред многих контроверзи о животу и условима рада српских радника у Словачкој, у ту земљу грађани Србије и даље одлазе. Додуше, мање него раније, али се могу видети огласи којима се оглашава потреба за радницима из Србије, од 18 до 50 година, за једноставне послове на производним линијама, уз сатнице од 2,3 па до око 3,2 евра, радно време осам или 12 сати, обезбеђен смештај или плаћање пет евра дневно...
Д. Млађеновић