Svetski dan štednje: Više novca ostavljamo na stranu

Već po tradiciji, banke tog dana, a i cele sledeće sedmice, štedišama nude bolje uslove. Pre desetak godina kod nas je to bila zlatna nedelje štednje jer su  kamate na oročene uloge i u devizama, a i u domaćoj valuti, bile dvocifrene. Iako je to danas neuporedivo skromnije, građani Srbije, kad god mogu, ostave nešto novca na stranu. To pokazuje i istraživanje koje je agencija „Imas internešenel” uradila za Erste grupu. Naime, rezultati pokazuju da raste i broj štediša, ali i suma koju ostavljaju na stranu. Tako četvrtina ispitanika uspeva da mesečno ušpara od 2.000 do čak 20.000 dinara, a u proseku mesečno uspevamo da sačuvamo 4.771 dinar.

Štednju smatra važnom dve trećine anketiranih, a nešto više od trećine procenilo je da im je ona veoma važna. Ta vrsta čuvanja novca građanima je najznačajnija u periodu od 30. do 49. godine života. Uprkos tome, stariji od 50 godina i dalje kod nas čine najveći deo štediša s oročenim ulozima – više do 56 procenata. Mladi do 20. godine u štednji učestvuju sa 6,2 odsto.

U skladu s različitim uslovima života i različitim zaradama građana Srbije, i ulozi su različiti. Tako je 31 odsto ispitanka zadovoljno sumom koju može da ušpara i ostavi na stranu, a broj zadovoljnih iz godine u godinu raste jer ih je pre pet godina bilo samo 18 odsto.

I motivi koji građane inspirišu da ostave novac na stranu su različiti. Za hitne slučajeve štedi njih 73 odsto, ili sedam procenata više nego lane. Naredni najznačajniji motiv su veće nabavke i renoviranje, a za to pare štedi 32 odsto ispitanih, ili šest odsto više nego 2018. godine.

Narodna banka Srbije tradicionalno učestvuje u obeležavanju Dana štednje. Organizuju se manifestacije, a među zanimljivijima ove godine je predavanje o falsifikovanom novcu koje je u Novom Sadu organizovano za studente Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić”.

Studenti su se mogli upoznati s istorijatom falsifikovanja kovanog novca i banknota, a imali su šansu da vide i kako prepoznati  falsifikovani novac – dinar, dolar i evro. 

Mnogi su spremni da kažu da bi štedeli kada bi imali mogućnosti da novac ostave na stranu, a to je bilo i jedno od pitanja na koja su anketirani odgovarali – šta bi učinili kada bi im se na računu iznanada pojavilo 30.000 dinara. Čak 82 odsto ispitanih reklo je da bi tu sumu ostavilo na računu, odnosno odlučilo bi se za štednju po viđenju ili bi izabralo neki od proizvoda oročene štednje. Svaki četvrti bi pomenutu sumu odmah potrošio. Najviše anketiranih – 61 odsto – taj poklon bi podelilo – deo bi ostavili na štednji, a deo bi otišao na tekuću potrošnju. U proseku, sa strane bi ostavili 13.342 dinara.

Građani Srbije su prilično skeptični prema drugim vrstama ulaganja. Čak polovina ispitanika misli da je investicione proizvode teško razumeti, a 12 odsto ocenjuje da su oni samo za avanturiste. Istovremeno, 22 odsto njih smatra da svako ko želi da investira profitabilno, treba da ulaže u investicione prozvode. Njih 77 odsto opredelilo bi se za manje rizična ulaganja.

D. Vujošević