Polovina građana štedi mesečno, u proseku, 4.770 dinara

Dve trećine građana smatra da je važno štedeti, nešto više od trećine smatra štednju veoma važnom, a broj građana koji uspevaju da "sa strane" stave nešto veće iznose u stalnom je porastu u protekle tri godine.

Tako, ove godine 25 odsto njih mesečno je uspelo da sačuva od šest do 20.000 dinara, četiri odsto više nego prošle godine, a 11 odsto više nego 2016, pokazalo je istraživanje Erste Grupe o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom.

Približno je jedna trecina građana, odnosno njih oko 31 odsto, zadovoljna sumom koju može da izdvoji za štednju, rekao je Ansgar Loner, generalni direktor agencije IMAS International koja je sprovela istraživanje, na konferenciji za novinare u Beogradu, predstavljajući rezultate ankete.

Zadovoljstvo tim iznosom je u blagom porastu u proteklih pet godina, imajući u vidu da je 2015. udeo zadovoljnih ispitanika iznosio 18 odsto.

Oko 43 odsto štediša nije zadovoljno sumom koju stave sa strane, a zaintersovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za devet odsto nego lane, naveo je on.

Istakao je da prednjače oročena štednja, štednja po viđenju, i životno osiguranje.

Udeo onih koji novac čuvaju kod kuće ili u sefu na najnižem je nivou u proteklih sedam godina i iznosi 23 odsto.

Kada je reč o motivaciji za štednju, stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, i to je navelo 73 odsto ispitanika, a na drugom mestu su veća nabavka i renoviranje (32 odsto).

Na pitanje ako bi se na njihovom računu našlo 30.000 dinara, kako bi ih iskoristili, njih 82 odsto je reklo da bi ovaj deo stavili na svoj račun, zatim bi se opredelili za štednju po viđenju ili neki vid oročene štednje. Svaki četvrti je odgovorio da bi novac odmah potrošio, a njih 14 odsto bi čitavu sumu stavilo sa strane.

Približno četvrtina građana izjavila je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve-tri godine ista ili viša.

Kada je reč o stavovima građana Srbije prema investicionim proizvodima, 77 odsto njih bilo bi oprezno u vezi sa investiranjem i opredelilo bi se za manje rizična ulaganja, dok bi 10 odsto ispitanika bilo spremno na rizičnije investicije kako bi ostvarillo veću potencijalu zaradu, duplo više nego pre dve godine.

Udeo onih koji imaju pozitivno mišljenje o investicionim proizvodima je u porastu i iznosi 31 odsto, šest odsto više u odnosu na prethodnu i 13 procenata više u odnosu na 2015. godinu.

Blizu polovine građana još misli da je investicione proizvode teško razumeti, a 12 odsto njih smatra da su oni "samo za avanturiste".

Nasuprot tome, onih koji smatraju da svako ko želi da profitabilno investira treba da poseduje investicione proizvode ima 22 procenta - pet odsto više no prošle godine.

Udeo onih koji smatraju da imaju dobro, vrlo dobro ili odlično finansijsko znanje ostao je isti kao i prošle godine i iznosi 60 odsto, dok blizu četvrtine ispitanika veruje da su njihova znanja o finansijskim temama nedovoljno dobra.

Kad je reč o finansijskim uslugama i transakcijama, građani se i dalje najviše oslanjaju na banke, sa 38 odsto onih koji im poklanjaju puno poverenje.

Slede internet prodavnice i pružaoci internet platnih usluga, koji su ujedno zabeležili i najveći rast indeksa poverenja građana. Kupovina preko interneta u značajnom je porastu u odnosu na prethodnu godinu u svim segmentima istraživanja, rečeno je na konferencji.

Još se najviše kupuju odeća, obuća i modni detalji, a procenat kupaca u ovoj kategoriji porastao je sa prošlogodišnjih 28 na 35 odsto.

Slede troškovi u vezi sa putovanjem, poput plaćanja prevoza i smeštaja onlajn, koji su zabeležili najveći skok od svih stavki, sa 18 odsto u prošloj na 31 procenat u ovoj godini.

Na trećem mestu proizvoda koje građani sve češće nabavljaju putem interneta su knjige - ovaj segment beleži rast sa 16 odsto ispitanika prošle na 25 ove godine.

Prosečni štedni ulog u Erste Banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 26.300 evra. Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom, više od 65 procenata.

Interesantno je da mladi do 20 godina starosti takođe čine značajan deo - ukupno 6,2 procenata štediša.

Inače, telefonska anketa sprovedena je u septembru na uzorku od 503 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Inače, dinarska štednja građana je, prema poslednjim raspoloživim podacima, iznosila u oktobru gotovo 75 milijardi dinara i više je nego četiri puta veća u odnosu na kraj 2012. od kada beleži intenzivan rast, što svedoči o poverenju građana u domaću valutu, saopšteno je juče iz Narodne banke Srbije povodom Svetskog dana štednje, koji se obeležava 31. oktobra.

Samo tokom prošle godine, dinarska štednja je povećana za oko 22 odsto, ili za 10,9 milijardi dinara, a u ovoj godini neto priliv od preko 13 milijardi dinara je već sada nadmašio celokupan prošlogodišnji rast.