„Lidl” kreće u bitku s „Maksijem”, „Ideom”...

Još više od njih na prve poteze konkurencije pažnju obraćaju trgovinski lanci koji već posluju kod nas. Potrošači očekuju cene niže i do 20 odsto. Što se tiče tržišnog udela, nemačka kompanija bi vrlo brzo mogla osvojiti sedam odsto tržišta, a kasnije i više, između deset i 15 odsto, koliko ima u Hrvatskoj.

Dolaskom „Lidla”, koji je diskontni lanac, a to znači da su mu i cene pristupačnije, kreće i ozbiljnija bitka za srpsko tržište.

Komisija za zaštitu konkurencije je radila analizu tržišta maloprodaje u Srbiji. Po podacima o prihodima od pre nešto više od godine, najveće je učešće belgijskog „Deleza” – to je lanac „Maksi” marketa – 21 odsto. „Agrokorove” „Roda” i „Idea” zajedno su drugoplasirane – 16 odsto. Kada se tome doda desetak manjih trgovinskih lanaca, dobija se zastupljenost od 55 odsto.

Prvi koji bi po proceni Komisije trebalo da osete problem su „Idea” i „Roda”, u suštini deo „Agrokora”, koji se već duže nosi s finansijskim poteškoćama. Jedna od velikih prednosti „Lidla” je što uvek usklađuje cene s finansijskom moći kupaca. Njihove finansijske performanse im to dozvoljavaju. Uz to, njihove marže nisu male – 30 odsto, a u Srbiji se u proseku kreću od 17 do 24 procenta. Poslovanje s njima je sigurno pa dobavljači pristaju na dodatne uslove.

„Lidl” će u četvrtak otvoriti radnje u Novom Sadu, Subotici, Somboru i Zrenjaninu. Šta mogu očekivati oni koji posluju na tržištu Vojvodine i šta u narednom periodu mogu učiniti pa da održe korak i da novom konkurentu otežaju pohod na srpsko tržište? Da snize cene – oni mogu za početak ići i ispod sume koju su dali u nabavci, ali to ne može trajati dugo. Osim toga, tu su i duži rokovi plaćanja – ček na poček. Srbija je prvo tržište gde će „Lidl” dati poček od 150 dana – kako sami kažu, žele da se prilagode lokalnim navikama potrošača. Domaći trgovinski lanci uglavnom imaju rok od 90 dana pa do 180, potonje najčešće uoči slava i praznika. Domaći lanci se ne oglašavaju. Da se i oni spremaju da nešto povljno ponude potrošačima gotovo je sigurno.

U „Lidlovim” prodavnicama naći će se asortiman 1.500 dobavljača, od toga je 350 iz Srbije.

Za „Dnevnik” u „Lidlu” kažu da mnogo pažnje posvećuju kvalitetu pa samim tim i izboru dobavljača. Njima se, osim HACCP standarda, traži i IFS global gep seritfikat za voće i povrće. Poljoprivrednici koji to uspeju da ispune, imaju šanse da se njihovi proizvodi nađu na policama.

Već u četvrtak kupce će u „Lidlu” sačekati prilično niske cene.

Litra trajnog mleka biće 50 dinara, koliko i standardna tabla mlečne čokolade od 100 grama.

Dvocifrenu cenu imaće i banane – 60 dinara kilogram, pola litra piva biće 45 dinara, kilogram piletine 119, a čajne kobasice 300 dinara.

Kompanija „Lidl Srbija” će u četvrtak, 11. oktobra, u osam sati otvoriti 16 prodavnica u 12 gradova širom Srbije. Osim navedenih gradova Vojvodine, to su i pet prodavnica u Beogradu, zatim u Boru, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu, Smederevu, Užicu i Šapcu, a po rečima rukovodioca korporativnih komunikacija u toj kompaniji Martine Petrović, kupci u svim segmentima mogu očekivati povoljne cene.

Ona je novinarima navela da će sve prodavnice raditi od 8 do 22 sata da bi „bili dostupni svim ljudima koji su čekali da se ’Lidl’ otvori”.

D. Vujošević