„Лидл” креће у битку с „Максијем”, „Идеом”...
НОВИ САД: Потрошачи ових дана пажљиво прате све најаве везане за отварање продавница немачког трговинског гиганта „Лидл”.
Још више од њих на прве потезе конкуренције пажњу обраћају трговински ланци који већ послују код нас. Потрошачи очекују цене ниже и до 20 одсто. Што се тиче тржишног удела, немачка компанија би врло брзо могла освојити седам одсто тржишта, а касније и више, између десет и 15 одсто, колико има у Хрватској.
Доласком „Лидла”, који је дисконтни ланац, а то значи да су му и цене приступачније, креће и озбиљнија битка за српско тржиште.
Комисија за заштиту конкуренције је радила анализу тржишта малопродаје у Србији. По подацима о приходима од пре нешто више од године, највеће је учешће белгијског „Делеза” – то је ланац „Макси” маркета – 21 одсто. „Агрокорове” „Рода” и „Идеа” заједно су другопласиране – 16 одсто. Када се томе дода десетак мањих трговинских ланаца, добија се заступљеност од 55 одсто.
Први који би по процени Комисије требало да осете проблем су „Идеа” и „Рода”, у суштини део „Агрокора”, који се већ дуже носи с финансијским потешкоћама. Једна од великих предности „Лидла” је што увек усклађује цене с финансијском моћи купаца. Њихове финансијске перформансе им то дозвољавају. Уз то, њихове марже нису мале – 30 одсто, а у Србији се у просеку крећу од 17 до 24 процента. Пословање с њима је сигурно па добављачи пристају на додатне услове.
„Лидл” ће у четвртак отворити радње у Новом Саду, Суботици, Сомбору и Зрењанину. Шта могу очекивати они који послују на тржишту Војводине и шта у наредном периоду могу учинити па да одрже корак и да новом конкуренту отежају поход на српско тржиште? Да снизе цене – они могу за почетак ићи и испод суме коју су дали у набавци, али то не може трајати дуго. Осим тога, ту су и дужи рокови плаћања – чек на почек. Србија је прво тржиште где ће „Лидл” дати почек од 150 дана – како сами кажу, желе да се прилагоде локалним навикама потрошача. Домаћи трговински ланци углавном имају рок од 90 дана па до 180, потоње најчешће уочи слава и празника. Домаћи ланци се не оглашавају. Да се и они спремају да нешто повљно понуде потрошачима готово је сигурно.
У „Лидловим” продавницама наћи ће се асортиман 1.500 добављача, од тога је 350 из Србије.
За „Дневник” у „Лидлу” кажу да много пажње посвећују квалитету па самим тим и избору добављача. Њима се, осим HACCP стандарда, тражи и ИФС глобал геп серитфикат за воће и поврће. Пољопривредници који то успеју да испуне, имају шансе да се њихови производи нађу на полицама.
Већ у четвртак купце ће у „Лидлу” сачекати прилично ниске цене.
Литра трајног млека биће 50 динара, колико и стандардна табла млечне чоколаде од 100 грама.
Двоцифрену цену имаће и банане – 60 динара килограм, пола литра пива биће 45 динара, килограм пилетине 119, а чајне кобасице 300 динара.
Компанија „Лидл Србија” ће у четвртак, 11. октобра, у осам сати отворити 16 продавница у 12 градова широм Србије. Осим наведених градова Војводине, то су и пет продавница у Београду, затим у Бору, Крагујевцу, Нишу, Лесковцу, Смедереву, Ужицу и Шапцу, а по речима руководиоца корпоративних комуникација у тој компанији Мартине Петровић, купци у свим сегментима могу очекивати повољне цене.
Она је новинарима навела да ће све продавнице радити од 8 до 22 сата да би „били доступни свим људима који су чекали да се ’Лидл’ отвори”.
Д. Вујошевић