Lanjska vrednost lizing ugovora 430 miliona evra, najviša u pet godina
BEOGRAD: Ukupna vrednost novozaključenih lizing ugovora u Srbiji iznosila je prošle godine 430 miliona evra, za 92 miliona evra više u odnosu na prethodnu godinu, što je ujedno i rekordna vrednost lizing industrije Srbije u poslednjih pet godina, saopštila je danas Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS).
Rast je zabeležen u sva četiri segmenta lizing portfolija, a najveća vrednost novozaključenih lizing ugovora ostvarena je u sektoru putničkih vozila i iznosi 184 miliona evra.
Ovaj segment lizing portfolija porastao je za 54 miliona evra u odnosu na 2016. godinu.
Vrednost novozaključenih lizing ugovora u sektoru komercijalnih, teretnih i putničkih vozila iznosila je 165 miliona evra, što je za 31 milion više na godišnjem nivou, a u sektoru mašina i opreme 72 miliona evra, uz porast od četiri miliona.
Sektor nekretnina zabeležio je vrednost novozaključenih lizing ugovora od devet miliona evra, za tri miliona više nego godinu ranije.
Analiza za 2017. godinu ukazala je na rast vrednosti novozaključenih lizing ugovora za 27 procenata. Osim trenda rasta koji je na lizing tržištu primetan u poslednjih pet godina, takođe je i smanjen procenat nenaplativih potraživanja, kaže Boris Stević, predsednik ALCS.
Ovakvi pozitivni rezultati lizing tržišta, kako navodi, javljaju se kao posledica jačanja privrede i ekonomske stabilnosti privrednika.
Uzimajući u obzir i godišnje analize i trenutnu ekonomsku situaciju u državi, možemo potvrditi naša predviđanja da lizing industrija ima potencijal da u narednim godinama podrži investicije u privredu Srbije čak i do jedne milijarde evra godišnje, dodaje Stević.
Iz ALCS-a ističu da će dalji rast lizinga i još veće investicije u privredu putem lizinga umnogome zavisiti od koraka Narodne banke Srbije (NBS) koja treba da inicira izmenu Zakona o finansijskom lizingu.
Asocijacija lizing kompanija Srbije je Narodnoj banci podnela inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o finansijskom lizingu. Usvajanje ovog zakona značajno bi unapredilo tržište čime bi se podstakla još veća aktivnost privrede, objašnjava Teodora Milenković, generalni sekretar ALCS.
Dodaje da najvažnije što predložene izmene treba donesu jeste bolja pravna zaštita davaoca finansijskog lizinga.
Pored toga, jedna od inicijativa je i smanjenje kapitalnog cenzusa za kompanije koje bi želele da se bave lizingom nepokretnosti, koji trenutno iznosi pet miliona evra, što ipak ograničava tržište. Imajući u vidu da lizing kompanije nisu depozitne institucije, nije jasno zbog čega je kapitalni cenzus toliko visok, rekla je Milenković.
Godišnji izveštaj ALCS-a pokazao je da su među najčešćim korisnicima lizinga u 2017. godini bile kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, trgovine, zatim prerađivačka industrija.
Firme koje se bave saobraćajem i informisanjem su preko lizinga u privredu Srbije investirale 118 miliona evra, kompanije čija je delatnost trgovina na veliko i malo 58 miliona, a one koje posluju u oblasti rudarstva i prerađivačke industrije 49 miliona evra, navodi se u saopštenju.
