Kad se banci ne plati na vreme: Službenici agencija zovu neprestano
NOVI SAD: Da je u Srbiji lako postati dužnik, odnosno kasniti s izmirivanjem obaveza, ne treba mnogo objašnjavati.
S obzirom na primanja, dovoljno je da plata ne legne na vreme pa da se kasni s plaćanjem računa za struju, komunalije, telefone i, naravno, obaveze vezane za bankarski račun, kredite i kartice. Dok su komunalci još i strpljivi, kod banaka je situacija drugačija jer većina finansijskih kuća želi da dug naplati odmah. Privatne izvršitelje angažuju tek na kraju, ali zato na uslugama raznih agencija čiji je zadatak da građane pozovu i učtivo se raspitaju kada će ispuniti preuzetu obavezu – ne štede. Međutim, ono što dužnici doživljavaju sve je samo ne učtivo jer se većina žali da ih zovu neprestano i da neretko prete.
Klijenti banaka u Srbiji kreditne obaveze shvataju ozbiljno i uglavnom ih redovno ispunjavaju. O tome govore i podaci Udruženja banaka i Kreditnog biroa Srbije.
Za prvih šest meseci ove godine docnja je bila 6,6 odsto i smanjila se u odnosu na kraj 2017. godine, kada je bila 8,7 odsto. Klijent banke ulazi u zvanično kašnjenje kod Biroa ako svoju obavezu ne plati 60 dana od trenutka kada je, po ugovoru s bankom, ona stigla na naplatu. Agencije zovu i kada se ne plati samo nekoliko dana, i na to podsećanje imaju pravo, ali na pretnje ne.
Da im se to ne bi dešavalo, potrebno je da građani znaju kako mogu da se zaštite i šta je to što nikako ne treba tolerisati. Službenici agencija postupaju nezakonito ako dužnike zovu više puta dnevno. Zakon krše i ako zbog izmirenja obaveza zovu decu, komšije, prijatelje i rođake dužnika, a ne smeju ni da iznose netačne podatke i da povećavaju dugove. Nezakonito posutupaju i kada neovlašćeno prikupljaju podatke, recimo, raspituju se kod prijatelja ili na radnom mestu o materijalnom stanju dužnika. Krše zakone i kada od rođaka, komšija ili prijatelja traže da izmire dugovanja umesto glavnog dužnika. Isto važi i ukoliko se radi o dugovanjima osobe koja je preminula pa od naslednika zahtevaju plaćanje pre ostavinske rasprave.
Klijent koji se susreo s upornim službenikom iz agencije koji postupa nezakonito može podneti krivičnu prijavu za zlostavljanje i mučenje. Može se obratiti i povereniku za informacije od javnog značaja zbog zloupotrebe podataka. Uz to, porebno je i da banci, preduzeću kojem duguje ili mobilnom operateru pošalje pismenu pritužbu na rad agencije. Žalbu treba podneti i Narodnoj banci ako se radi o bankarskim dugovima.
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva” podseća na to da agencije mogu otkupiti dug od mobilnih operatera, ali ne i od banaka. Za banke mogu samo uslužno da zovu klijente i podsete ih na obaveze, a ako dug i ustupaju, to mogu samo drugoj banci
D. Vujošević
