Dinar najjači u poslednje tri godine: Godi dužnicima, loše za izvoznike

Od početka ove godine dinar je ojačao za 4,1 odsto. Jačanje dinara u odnosu na evro mnogima odgovara, ali ne i izvoznicima, a posebno loše pada izvozno orijentisanoj poljoprivredi.

Može se očekivati da dinar do kraja godine još malo ojača jer tada dolaze turisti da ovde provedu novogodišnje praznike, a dolaze i naši građani koji rade u inostranstvu.

Ponuda evra je tada veća pa domaća valuta tradicionalno dobija na vrednosti. Međutim, stručnjaci smatraju da je domaća valuta skoro dosegla najveće visine te da evro najverovatnije neće pasti ispod 118 dinara.

Dinar je prilično turbulentna valuta. Ove godine najslabiji je bio u februaru - preciznije 3. i 13. februara, kada je za evro trebalo 124,02 dinara.

U proteklih pet godina bilo je i skokova i padova. Recimo, u oktobru 2012. godine evro je bio 113,85 dinara. Četiri godine, takođe i oktobru, bio je 123,17 dinara.

Iako je poznato kome odgovara a kome ne i jačanje i slabljenje domaće valute, nije zgoreg podsetiti na to.

Jači dinar odgovara klijentima banaka koji su zaduženi u evrima jer će za rate izdvajiti manje novca, a i dinarske štediše su, takođe, na dobitku.

Uvoznicima nabildovana domaća valuta takođe štima jer je uzvozna roba jeftinija, a samim tim i dostupnija domaćim potrošačima. Jačanje dinara ne odgovara svima koji primaju plate indeksirane u evrima, deviznim štedišama i, posebno izvoznicima, jer im je roba skuplja, pa samim tim manje konkurenta.

U menjačnicama i kod banka prodajni i kupovini kurs evra su se udaljili.

Tako se u menjačnicama juče evro prodavao za 119,6 dinara, a otkpljivao za 118 dinara.

Najnepovoljniji kurs dinara juče je imala Halk banka - gde je kupovni kurs bio114 dinara, a prodajni 122,81 dinara.

Sledila ih je Vojvođanska banka sa 115,10 i 122,81 dinara. Najmanju razliku imala je banka Poštanska štedionica gde je kupovni kurs bio 117,47 dinaar, a prodajni119,55 dinara.

Po rečima Aleksandra Vasiljevića, to je indikator da menjači i bankari ne veruju da će se kurs kakav je danas duže zadržati. Kada  je drugačije, kursevi su skoro izjednačeni.

O tome kako će se vrednost evra nešto viša od 118 dinara odraziti na izvoz dr Aleksandar Vasiljević sa Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu kaže:

Naše izvozne uzdanice su “Fijat” i poljoprivredni proizvodi. Italijanski investitor će morati da se nosi s tim, a što se tiče poljoprivrendika mislim da su se oni našli u veoma nezgodnoj situaciji. Ova godina je bila sušna i mnogima je to umanjilo prinose, a sada je tu i jak dinar koji njihove proizvode čini manje konkurentnim. 

O tome šta jačanje dinara znači dr Ljubodrag Savić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da domaća valuta jača kada raste izvoz i priliv stranih invesitcija, te da nije sporno da se u domaćoj privredi stvari kreću na bolje.

Ipak, on ističe i da domaća valuta jača i zato što se vodi politika jakog kursa. 

Po njegovom mišljenju bilo bi dobro da država vodi politku umereneg slabljenja kursa, jer bi to pomoglo domaćim izvoznicima.

Kurs dinara usmerava Narodna banka Srbije u kojoj smatraju da je kurs kakav danas imamo rezultat poboljšanja makroekonomskih prilika u zemlji, većeg poverenja stranih investitora koji su više ulagali u domaće hartije od vrednosti, te uravnoteženija ponuda i tražnja za devizama kod  domaćih kompanija.

Ovi faktori su posebno uticali na kretanja dinara od avgusta do septembra.

U poslednjem tromesečju uobičajeno dolazi do veće tražnje za devizama, ali značajnije promene kursa po tom osnovu ne treba očekivati.

Da bi ublažila preterane oscilalacije kursa NBS na međubankarskom tržištu prodaje i kupuje devize. Ove godine je kupljeno neto 810 miliona evra, odnosno 1,155 milijardi evra je pazarila NBS, a prodato je 345 miliona.

D. Vujošević