Кад се банци не плати на време: Службеници агенција зову непрестано

С обзиром на примања, довољно је да плата не легне на време па да се касни с плаћањем рачуна за струју, комуналије, телефоне и, наравно, обавезе везане за банкарски рачун, кредите и картице. Док су комуналци још и стрпљиви, код банака је ситуација другачија јер већина финансијских кућа жели да дуг наплати одмах. Приватне извршитеље ангажују тек на крају, али зато на услугама разних агенција чији је задатак да грађане позову и учтиво се распитају када ће испунити преузету обавезу – не штеде. Међутим, оно што дужници доживљавају све је само не учтиво јер се већина жали да их зову непрестано и да неретко прете.

Клијенти банака у Србији кредитне обавезе схватају озбиљно и углавном их редовно испуњавају. О томе говоре и подаци Удружења банака и Кредитног бироа Србије.

За првих шест месеци ове године доцња је била 6,6 одсто и смањила се у односу на крај 2017. године, када је била 8,7 одсто. Клијент банке улази у званично кашњење код Бироа ако своју обавезу не плати 60 дана од тренутка када је, по уговору с банком, она стигла на наплату. Агенције зову и када се не плати само неколико дана, и на то подсећање имају право, али на претње не.

Да им се то не би дешавало, потребно је да грађани знају како могу да се заштите и шта је то што никако не треба толерисати. Службеници агенција поступају незаконито ако дужнике зову више пута дневно. Закон крше и ако због измирења обавеза зову децу, комшије, пријатеље и рођаке дужника, а не смеју ни да износе нетачне податке и да повећавају дугове. Незаконито посутупају и када неовлашћено прикупљају податке, рецимо, распитују се код пријатеља или на радном месту о материјалном стању дужника. Крше законе и када од рођака, комшија или пријатеља траже да измире дуговања уместо главног дужника. Исто важи и уколико се ради о дуговањима особе која је преминула па од наследника захтевају плаћање пре оставинске расправе.

Клијент који се сусрео с упорним службеником из агенције који поступа незаконито може поднети кривичну пријаву за злостављање и мучење. Може се обратити и поверенику за информације од јавног значаја због злоупотребе података. Уз то, поребно је и да банци, предузећу којем дугује или мобилном оператеру пошаље писмену притужбу на рад агенције. Жалбу треба поднети и Народној банци ако се ради о банкарским дуговима.

Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива” подсећа на то да агенције могу откупити дуг од мобилних оператера, али не и од банака. За банке могу само услужно да зову клијенте и подсете их на обавезе, а ако дуг и уступају, то могу само другој банци

Д. Вујошевић